Ауто-пут Београд–Сарајево чека одлуку дистрикта Брчко

Сарајево – Када ће званично почети изградња деоница ауто-пута од Београда до Сарајева које воде кроз БиХ, још се не зна. Конкретан одговор на то питање нису могли да дају ни званичници ентитета и БиХ који су јуче у Сарајеву поново разговарали о наставку и убрзању реализације тог значајног пројекта. Након завршених разговора саопштили су да је усвојен само један закључак који обавезује градоначелника Брчког Есада Кадрића да „организује састанак на којем би се разматрале варијанте за деоницу која пролази кроз тај дистрикт”.

Министар комуникација и транспорта у Савету министара БиХ Војин Митровић напоменуо је да коначна одлука за избор трасе кроз Брчко припада искључиво дистрикту, те да за финансирање тог дела ауто-пута постоји интерес и Републике Српске и Федерације БиХ.

„Република Српска има интерес да повеже Вукосавље, Брчко, Бијељину и Рачу, као и Рачу, Бијељину и Брчко са Тузлом, Завидовићима, Коридором 5Ц и Сарајевом, што и јесте споразум који смо потписали с Турском”, рекао је Митровић на конференцији за новинаре.

Он је изјавио и да би на предстојећем састанку, ако се претходно утврди да су предложене варијанте добре, „требало да буду дата мишљења за коначну трасу која би одговарала и ентитетима и Брчко дистрикту”.

Дефинисање трасе кроз Брчко дистрикт, који је у овом конкретном случају „чвориште ауто-пута, према речима ресорног министра, од кључног је значаја, с обзиром на то да предвиђа спојне тачке с ентитетима.

Осврћући се на питање финансирања ауто-пута, као један од важнијих критеријума, Митровић је казао да је споразумом с Турском предвиђено да ће она бити финансијер, али да то није баш тако.

„Прецизирано је да Турска, која ће бити извођач радова, преговара о комерцијалном уговору, Република Српска о условима финансирања за део пута кроз своју територију преговара с једном руском државном агенцијом, док федерација треба да финансира свој део”, објаснио је.

Да нису све стране у БиХ до сада показале подједнаку одговорност у припреми реализације једног од значајнијих пројеката за земљу потврђује и Митровићева изјава да је министарство којим он руководи „урадило свој део посла, као и Република Српска на етапама Рача–Бијељина и Бијељина–Брчко, док Федерација БиХ и Брчко касне са својим активностима и дефинисањем траса”.

О вишедеценијској идеји о повезивању Сарајева и Београда ауто-путем или брзом саобраћајницом први озбиљнији разговори вођени су још 2017. године, након што се у то већ укључила и Турска, односно њен председник Реџеп Тајип Ердоган. Међутим, и ту идеју, као и многе друге, политичари у БиХ су већ у старту почели да користе за међусобна препуцавања, јер нису могли да се договоре куда би ауто-пут требало да пролази.

Кад је почетком 2018. године представљено да је плановима предвиђена изградња трасе у виду прстена, од Сарајева преко Пала и Вишеграда до границе са Србијом, те од Сарајева преко Зенице, Тузле, Брчког и Бијељине до границе БиХ са Србијом на Рачи, у БиХ се почело лицитирати у вези с укупним трошковима изградње ауто-пута, чија вредност је процењена на око четири милијарде евра. О томе, као о отвореном питању, још се преговара.

У међувремену је Србија, која нема проблеме које има БиХ, кренула с изградњом ауто-пута, почетак радова озваничен је у октобру 2019. године, полагањем камена темељца у Сремској Рачи. Том свечаном чину присуствовали су председници Србије и Турске Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган, као и тројица чланова Председништва БиХ.

Председник Турске, који је више пута поновио да његова земља стоји иза пројекта што ће, како то неки кажу, дати снажан ветар у леђа економији, сматра да је ауто-пут Београд–Сарајево пројекат мира на Балкану.