Auto-put Beograd–Sarajevo čeka odluku distrikta Brčko

Sarajevo – Kada će zvanično početi izgradnja deonica auto-puta od Beograda do Sarajeva koje vode kroz BiH, još se ne zna. Konkretan odgovor na to pitanje nisu mogli da daju ni zvaničnici entiteta i BiH koji su juče u Sarajevu ponovo razgovarali o nastavku i ubrzanju realizacije tog značajnog projekta. Nakon završenih razgovora saopštili su da je usvojen samo jedan zaključak koji obavezuje gradonačelnika Brčkog Esada Kadrića da „organizuje sastanak na kojem bi se razmatrale varijante za deonicu koja prolazi kroz taj distrikt”.

Ministar komunikacija i transporta u Savetu ministara BiH Vojin Mitrović napomenuo je da konačna odluka za izbor trase kroz Brčko pripada isključivo distriktu, te da za finansiranje tog dela auto-puta postoji interes i Republike Srpske i Federacije BiH.

„Republika Srpska ima interes da poveže Vukosavlje, Brčko, Bijeljinu i Raču, kao i Raču, Bijeljinu i Brčko sa Tuzlom, Zavidovićima, Koridorom 5C i Sarajevom, što i jeste sporazum koji smo potpisali s Turskom”, rekao je Mitrović na konferenciji za novinare.

On je izjavio i da bi na predstojećem sastanku, ako se prethodno utvrdi da su predložene varijante dobre, „trebalo da budu data mišljenja za konačnu trasu koja bi odgovarala i entitetima i Brčko distriktu”.

Definisanje trase kroz Brčko distrikt, koji je u ovom konkretnom slučaju „čvorište auto-puta, prema rečima resornog ministra, od ključnog je značaja, s obzirom na to da predviđa spojne tačke s entitetima.

Osvrćući se na pitanje finansiranja auto-puta, kao jedan od važnijih kriterijuma, Mitrović je kazao da je sporazumom s Turskom predviđeno da će ona biti finansijer, ali da to nije baš tako.

„Precizirano je da Turska, koja će biti izvođač radova, pregovara o komercijalnom ugovoru, Republika Srpska o uslovima finansiranja za deo puta kroz svoju teritoriju pregovara s jednom ruskom državnom agencijom, dok federacija treba da finansira svoj deo”, objasnio je.

Da nisu sve strane u BiH do sada pokazale podjednaku odgovornost u pripremi realizacije jednog od značajnijih projekata za zemlju potvrđuje i Mitrovićeva izjava da je ministarstvo kojim on rukovodi „uradilo svoj deo posla, kao i Republika Srpska na etapama Rača–Bijeljina i Bijeljina–Brčko, dok Federacija BiH i Brčko kasne sa svojim aktivnostima i definisanjem trasa”.

O višedecenijskoj ideji o povezivanju Sarajeva i Beograda auto-putem ili brzom saobraćajnicom prvi ozbiljniji razgovori vođeni su još 2017. godine, nakon što se u to već uključila i Turska, odnosno njen predsednik Redžep Tajip Erdogan. Međutim, i tu ideju, kao i mnoge druge, političari u BiH su već u startu počeli da koriste za međusobna prepucavanja, jer nisu mogli da se dogovore kuda bi auto-put trebalo da prolazi.

Kad je početkom 2018. godine predstavljeno da je planovima predviđena izgradnja trase u vidu prstena, od Sarajeva preko Pala i Višegrada do granice sa Srbijom, te od Sarajeva preko Zenice, Tuzle, Brčkog i Bijeljine do granice BiH sa Srbijom na Rači, u BiH se počelo licitirati u vezi s ukupnim troškovima izgradnje auto-puta, čija vrednost je procenjena na oko četiri milijarde evra. O tome, kao o otvorenom pitanju, još se pregovara.

U međuvremenu je Srbija, koja nema probleme koje ima BiH, krenula s izgradnjom auto-puta, početak radova ozvaničen je u oktobru 2019. godine, polaganjem kamena temeljca u Sremskoj Rači. Tom svečanom činu prisustvovali su predsednici Srbije i Turske Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan, kao i trojica članova Predsedništva BiH.

Predsednik Turske, koji je više puta ponovio da njegova zemlja stoji iza projekta što će, kako to neki kažu, dati snažan vetar u leđa ekonomiji, smatra da je auto-put Beograd–Sarajevo projekat mira na Balkanu.