Ударнички темпо Деда Мразева пут до брзе зараде

За разлику од Велике Британије, у којој у овом периоду године недостају професионални Деда Мразеви, иако им послодавци нуде зараду и до 800 фунти дневно, у Србији ове радне снаге изгледа не мањка нити кандидати за овакву врсту ангажмана оклевају да обуку одело најпопуларнијег старца на свету, сакрију се испод црвене капе, беле браде, густих седих обрва и округлих наочара, све како би могли да зараде довољно новца за живот. Један од њих је и Београђанин Ђорђе Пантовић, апсолвент на Пољопривредном факултету, али и бруцош на глумачкој академији, који већ четири године, од краја новембра до краја јануара, ради као Деда Мраз. Каже да посао првенствено обавља из љубави према најмлађима, будући да већ деценију ради и као аниматор за децу, али и због добре зараде.

– У децембру је највише посла, ради се ударнички, а просечно од осам до десет посета остварим у дану. После Божића их буде мање, јер се еуфорија смирује. Посао није лак, некада радим по 10-12 сати, узастопно данима. Веома добро зарадим, знатно више од хиљаду евра, али није све чиста зарада јер доста новца одлази и на улагање у „бизнис” – наглашава Ђорђе.

Да би његов посао могао да функционише потребан му је добар маркетинг, у шта је уложио новац. Опрема се подразумева, брада Деда Мраза мора да се мења сваке године, костим такође треба да се одржава и мења после неког времена.

– Све у свему, онај ко жели да почне овим да се бави мора у старту да обезбеди најмање 500 до 600 евра – открива овај Деда Мраз.

Иако по сезони може и више него добро да заради, Ђорђе за сада не размишља о томе да сам себи почне да уплаћује доприносе, јер је као студент осигуран, али чим буде завршио факултет, под условом да не буде могао да пронађе посао, каже да ће део од плате коју заради као Деда Мраз одвајати за радни стаж.

– Овај посао сам схватио крајње озбиљно, за разлику од већине људи који у томе виде само шансу да „на брзака узму новац”. У Србији има мањка оне праве радне снаге која је спремна да ради као Деда Мраз, а инстант мразова имамо на претек – признаје он.

Недостатак Деда Мразева у Великој Британији у вези је са пандемијом ковида 19, јер су у прошлости ту улогу преузимали старији мушкарци, који сада спадају у ризичне групе. Код нас је, међу омиљеним декама из Лапоније, највише студената и младих радно способних грађана.

И у агенцијама преко којих их је могуће ангажовати признају да је пандемија умањила обим посла, а уместо у фирме, Деда Мразови све чешће долазе у домове грађана.

– Цена изнајмљивања разликује се у зависности од атрактивности термина и броја деце коју Деда Мраз треба да анимира, а месечна зарада нарасте и до 100.000 динара – наводе у једној агенцији.