Брескве, паштета и озрачене боровнице

Тешко је поверовати да бар једна смедеревска бресква, убрана крајем јула, није завршила у стомаку неког овдашњег сладокусца. Није баш све слатке и румене воћке из тог краја "Делта" проследила у Словенију и БиХ, у пошиљци тешкој 8.210 килограма. Углавном, када су све продате брескве поједене на блиском западу, добронамерни хрватски медији и надлежне службе подигле су прашину почетком септембра, тврдећи да су све одреда биле пуне витамина, минерала и 0,26 милиграма пестицида диметоата, што је десетак пута више од дозвољене количине.

У јеловнику деце и трудница непожељан, мада и сасвим здравима овај биљни отров хоће срце да заустави. Они што су јели воће нису се оглашавали, ни овде ни тамо, не знамо ни да ли их је нешто болело, тек очекује се да стручни тим Министарства пољопривреде са директором Управе за заштиту биља Стеваном Маширевићем саопшти званични став.

Неке ће овај трговински инцидент подсетити на сиротог директора "Карнекса" који је, убеђујући новинаре да из његове фабрике излазе само квалитетни производи, пред свима јео паштету, па још без хлеба. Била је то афера која је неко време пунила странице новина и "одјекивала" у телевизијским вестима. Баш као и када је у нашим рафовима откривен радиоактивни словеначки сок од боровница, који је претекао од извоза у Европу.

Испоставило се да су наши критеријуми строжи од светских, по нама тај је сок био озрачен, а Европљанима таман по мери. Онда смо преживели шећер са металним опиљцима. И сад скоро нешто се комешало поводом кекса из "Јафе", мирисало је на трговински рат, као и она три случаја са бресквама, паштетом и соком, и ништа.

Било па прошло, а људи једу оно што воле, за шта имају пара, што процене да је здраво и добро. Повремено чују да је у у некој кесици супе уз сушене резанце упакован и неки сушени миш, да је у векни хлеба откривено "пуњење" од буба и бубица, пиљевине или шта се већ затекло у пекари.

Нови закон о заштити потрошача, којим су предвиђене ригорозне казне за несавесне трговце, важи од прошле јесени, али мало тога се променило. Срећом, нема неких великих тровања и афера, а инспектори су подељени у зависности од тога да ли су санитарци или ветеринари, а удружења потрошача признају да смо преписали европске прописе а да и даље радимо по свом.

Шта је ту чији посао?

Прво о оним поделама. У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде постоје два органа која се баве контролом квалитета производа. У Управи за биље су задужени за контролу квалитета производа биљног порекла, док инспектори из Управе за ветерину контролишу производе животињског порекла. Здравствену исправност прехрамбених производа и неких "предмета од опште употребе" контролише санитарна инспекција Министарства здравља, док је задатак тржишне инспекције контрола промета робе и услуга, као и индустријских непрехрамбених производа.

У свету се број организација за заштиту потрошача нагло шири, они оснивају своје клубове и лобирају против злоупотреба разних корпорација, небезбедних производа, лажног оглашавања. У Србији заштита потрошача тек одскора добија неке материјалне обрисе. У новембру прошле године потписан је Меморандум према коме се Министарство трговине обавезало да ће у овој години обезбедити за пројекте заштите потрошача најмање 250.000 евра, са тенденцијом да та сума расте.

Према евиденцији ресорног Министарства трговине, у Србији је тренутно пријављено око 45 различитих потрошачких удружења. Најбројнија организација – Национална организација потрошача Србије (НОПС) окупља 33 удружења из свих крајева државе. Друга по величини – Асоцијација потрошача Србије, основана 2003. године у Новом Саду, има седам удружења: два из Суботице, по једно из Новог Сада, Шапца, Бора, Пожаревца и Вршца. Ту је и самостални Београдски покрет потрошача, који је последњих година испитујући квалитет и исправност намирница доста утицао на измену свести купаца у двомилионском граду.

А инспектори са своје стране нуде доказ да су се нарадили и поштено зарадили плату и наводе шта је урађено за период од 2004. до 2006. године. Ван промета је стављено 2,2 милиона килограма и 6,5 милиона литара разних производа вредних 402 милиона динара. Уништено је 53.566 литара алкохолних и безалкохолних пића, вредних 1,2 милиона динара. Правосудним органима је предато 5.470 захтева за покретање прекршајног поступка, кривичних и пријава за привредни преступ. Због лошег квалитета робе пријављене за увоз, онемогућено је да се увезе 6.382 тоне разних пољопривредних и прехрамбених производа вредних 280 милиона динара.

Цитирамо још и оно што смо сазнали од инспектора:

– Према правилнику о производњи и дистрибуцији хране, сваки производ пре него што се нађе на тржишту требало би да прође строгу унутрашњу контролу која подразумева да се роба контролише неколико пута у току процеса производње. Уколико се примете нека одступања од правилника о квалитету, производ се уништава. Квалитет производа зависи и од тога како се складишти и чува у продавницама.

Кривични закон Србије прописао је казну од три месеца до три године за оног ко производи, продаје или на други начин ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело и пиће. Али, није примећен ниједан директор велике трговинске фирме у "Забели", осуђен по овом основу, бар не за сада.