Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Малолетници све насилнији

Малолетници све насилнији
Извор МУП Србије

Анализа малолетничког криминала за период од четири године, коју је урадио МУП Србије, показала је да у укупном криминалу млађи од 18 година учествују са око осам одсто. Годишње, просечно 5.000 малолетника почини око 7.500 кривичних дела, при чему је сваки седми малолетник млађи од 14 година, а сваки 17, женског пола.

Од 2004. до прошле године забележен је мањи пад броја кривичних делаи пријављених починилаца. Међутим, из године у годину малолетници све више чине разбојништва и кривична дела из области насилничког криминала.

Главни полицијски инспектор Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције у МУП-у Србије, коментаришући закључке анализе, каже за „Политику” да малолетници највише чине имовинске деликте, док мањи удео у њиховом криминалу имају кривична дела против живота и тела, против здравља људи, безбедности јавног саобраћаја. У односу на раније периоде, каже Зечевић, запажа се ширење листе кривичних дела које чине малолетници.

Осим тога, развој савремених комуникационих технологијакод школске деце довео је до појаве нових видова насиља као што су узнемиравајуће поруке послате електронском поштом, СМС, ММС, путем веб-сајта, четовањем и укључивањем у форуме.

– Данас млади чешће испољавају незадовољство, низак степен самоконтроле и смањени праг толеранције на фрустрације, а то резултира и већом стопом делинквенције у области најтежих кривичних дела, што иначе у претходним деценијама није било типично за малолетнички криминал. Ипак, већина убистава које чине малолетници је ситуационог карактера, за разлику од ових дела које чине одрасли. Исто важи и за туче ученика, с тим што је прошло време када су малолетници у међусобним обрачунима користили само физичку снагу, већ сада све чешће користе ножеве и друга средства подобна за наношење повреда. Тако да су се некада безопасне школске туче претвориле у тешка кривична дела, често и са трагичним последицама – објашњава Зечевић.

Млађи од 18 најчешће чине крађе, разбојништва, а затим следе кривична дела наношења лаких и тешких телесних повреда.Имовинске деликте малолетници чине претежно на подручју општине становања, а знатно мање по удаљенијим местима.

Зечевић напомиње да малолетници често злоупотребљавају оружје својих родитеља, родбине и пријатеља.

– Кривична дела нехатног убиства или наношења телесних повреда сведоче о томе колико је јака дечја фасцинација ватреним оружјем. Пракса је показала да непромишљена игра, у којој ватрено оружје постаје „дечја играчка”, доводи до трагичних последица које се дешавају сваке годинеи поред сталних апела надлежних служби о јачању одговорности одраслих и брижљивом чувању оружја– наглашава Зечевић. 

Наша саговорница каже да спуштање старосне границе ступања у први сексуални контакт и уопште подстицање слободе сексуалног живота, утичу на постојање сексуалних деликата код младих са око 0,5 одсто. – Статистички гледано, међу кривичним делима против полне слободе још предњаче недозвољене полне радње у односу на тежа дела ове врсте. То је посебно значајно, ако се има у виду да поменути деликти узрокују дугорочне последице, које могу по принципу посттрауматског стресног поремећаја снажно деловати на жртву и реметити укупно функционисање њене личности – оцењује Зечевић.  

Данијела Вукосављевић

--------------------------------------------------------------------

Малолетнички криминал у првој половини 2008. године

У шестомесечном периоду ове године малолетници су починили укупно 3.277 кривичних дела, од чега је број пријављених тешких телесних повреда у овој години 110 и нешто је већи у односу на прошлу годину, када је износио 103.Млађи од 18 су до сада починили два тешка убиства, исто као и прошле године. Знатно смањење присутно је код убистава. У овој години малолетници су починили једно убиство, што је за четири мање него у прошлој години.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.