Преиспитивање посттрауматских вредносних система

Панчево - У Галерији савремене уметности Културног центра Панчева отворена је изложба 15. Нове технологије „Брчкање/Цивил”. „Нове техологије” је пројекат који кроз сарадњу уметника и институција публици пружа могућност нових сазнања о савременим технологијама у области визуелних уметности, као и коришћења стечених сазнања о новим медијима у сарадњи са домаћим и интернационалним кустосима и уметницима.

Ове године посетиоци су у прилици да изложбом „Брчкање/Цивил”, присуствују несвакидашњем уметничком доживљају кроз видео-радове, текстуалне, видео и аудио-инсталације, принтове, објекте и скулптуре, као и „ready made” (реди мејд) објекте. Поставка је наставак сарадње уметника Владимира Фрелиха и Драгана Матића, којима се овом приликом придружује и Горан Деспотовски. Уметничко дело, као у овом случају изложба ограниченог трајања, последњих деценија доживљава значајне промене, напомиње селектор Владимир Митровић, јер само до пре неколико деценија, изложбе су биле презентоване као скуп појединачних уметничких радова, изведених у истим или различитим уметничким форматима. У случају изложбе Фрелиха, Матића и Деспотовског, галерија постаје полигон па и поприште усклађених, мада различитих уметничких дела кроз читаву лепезу нових уметничких техника. Све скупа, појединачни радови и објекти у галеријском простору као својеврсној позорници, на различите начине преиспитују регионалне (ексјугословенске) друштвене посттрауматске вредносне системе, као и универзалне људске фрустрације.

– Концепт изложбе тројице уметника визуелно почива на наративним премисама класичног сликарства, реализованог савременим техничко-технолошким средствима. У пројекту „Брчкање” се такође детерминишу и схватања сопствених биолошких и политичких живота, кроз брчкање као универзални моменат дечје игре у безопасној плиткој води. Ипак аутори су свесни да је безбедност плитке воде данас само замка за лаковерне, док је у радовима означавају кроз метафоре живота и смрти, смисла и бесмисла, парадокса, естетике, поезије, политике и анархије. Није занемарљиво ни, за домаће прилике специфично, окружење овог уметничког удруживања, где уметници потичу из две, нажалост још (полу)зараћене државе с истим бекграундом, заједничком историјом, али и заједничким ужасним искуствима ратних догађаја који се данас претапају у никада окончану транзицију и владавину крупног капитала – оцењује историчар уметности Владимир Митровић, кустос у Музеју савремене уметности Војводине, и скреће пажњу да сложена уметничка и медијска структура изложбе отвара ново поглавље у сарадњи ових уметника који не припадају неком одређеном покрету, али већ наступају кроз заједничке уметничке и извођачке пројекте.

Осјечанин Владимир Фрелих често се бави визуализацијом медијски рубних подручја, како дигиталних тако и аналогних медија, њихове међусобне комуникације, преводивости, саморазумљивости или компатибилности. Крајњи продукт ‒ уметнички рад, неретко је естетски обликована нуспојава заснована на концептуалном садржају, било да се ради о видеу, видео-инсталацији, фотографији, вебу, компјутерском програму било о објекту и слици у свим њеним варијацијама. Појединац, заједница, друштво неодвојиви су елементи његовог уметничког и педагошког промишљања.

Уметнички рад Драгана Матића из Бачког Петровца, обухвата медиј сликарства, реди мејда, дигиталну фотографију, видео, перформанс, електронски звук, дизајн робота. Члан је уметничких група „Multiflex” (Мултифлекс) и „Happy Trash Production” (Хепи треш продакшен), а бави се и конзервацијом и рестаурацијом, као и ликовном едукацијом особа оштећеног слуха. Вршчанин Горан Деспотовски за собом има 58 самосталних и више колективних наступа у земљи и иностранству и вишеструко је награђиван аутор.