Американке одлазе у Мексико због абортуса

После више деценија током којих су амерички активисти помагали илегалним мексичким мигрантима дошло је време кад се и мексичке активисткиње удружују да би се нашле америчким „мигрантима”, тачније „мигранткињама” – женама из Тексаса које прелазе границу да би абортирале.

Док се у конзервативној, католичкој Латинској Америци полако ствари мењају у корист права на намерни побачај, у Сједињеним Државама постоје супротне тенденције. У септембру је мексички Врховни суд одлучио да нико више не сме бити кажњен због ове интервенције. Само неколико дана пре тога у Тексасу је овај медицински захват сасвим забрањен после шесте недеље трудноће, кад највећи број жена и није свестан да је у другом стању.

Због тога поједине становнице Тексаса одлазе у Мексико да би абортирале. На то се одлучују како због тога што им је суседни Мексико ближи него нека друга америчка савезна држава у којој је абортус дозвољен тако и због тога што у Мексику могу да рачунају на помоћ жена које су се годинама бориле за ово своје право.

Како пише „Њујорк тајмс”, Мексиканке помажу Американкама у Тексасу и тако што им поштом шаљу лек за побачај у кућним условима. После узимања „мисопростола” жена не мора да иде у болницу и да с лекарима ризикује да буду ухваћени и осуђени. Америчка Агенција за храну и лекове одобрила је слање ових лекова поштом и то би требало да олакша прекид трудноће у савезним државама попут Тексаса, у којима је абортус у клиникама постао готово немогућ. Поједине државе још се нису усагласиле с одлуком Агенције за храну и лекове, па и даље забрањују слање лека поштом и преписивање „мисопростола” после седме недеље трудноће. Запрећене су затворска казна и глоба од 10.000 долара. Ипак, мексичке групе поручују да неће одустати и да ће се организовати да помогну женама у Тексасу онако како су се годинама организовале да помогну једна другој, достављајући таблете како знају и умеју. И док их један део јавности у САД хвали због активизма, најконзервативнији и најрелигиознији Американци, они који и промовише забрану абортуса, упозоравају да мексички држављани не смеју да овако крше америчке законе. Како су истакли у неким удружењима која се противе праву на побачај, Мексиканци преко границе већ шверцују дрогу, а сад је почео и шверц лекова.

Кад је абортус престао да буде кривично дело у Мексику и кад је у Аргентини крајем прошле године дозвољен прекид трудноће (до 14. недеље), то је привукло велику пажњу у региону у којем ово право постоји још само у Уругвају, Гвајани и на Куби. У већини латиноамеричких земаља легалан побачај могућ је само у ретким случајевима, док је у Салвадору, Никарагви и Доминиканској Републици увек забрањен, чак и у случајевима силовања и инцеста. Како су се Мексиканке и Аргентинке избориле за своје право упркос притисцима Католичке цркве, оснажиле су се активисткиње и у другим земљама, посебно у Чилеу и Бразилу. Регионални директор организације „Хјуман рајтс воч” Хосе Мигел Виванко оценио је да би промена закона у Аргентини „могла да има домино ефекат” у Латинској Америци. Чиле је у септембру предузео прве кораке у том правцу кад је доњи дом парламента гласао да се расправља о легализацији абортуса, али је крајем новембра овај закон ипак одбачен. Тако је у овој земљи побачај и даље законски могућ само у случајевима силовања, животне опасности за жену или кад фетус не би опстао.

И поред тога што је Американкама право на абортус загарантовано одлуком Врховног суда у случају „Ро против Вејда” из 1973, поједине конзервативне државе последњих година покушавају да уведу бројна ограничења. Држава Мисисипи настоји да забрани ову праксу после 15. недеље и чак води и спор пред Врховним судом, захтевајући да се поништи пресуда „Ро против Вејда”. Уколико би се то догодило, свака савезна држава добила би право да самостално одлучује о овом питању. Верује се да би више од 20 америчких држава онда потпуно забранило побачај или да би увело максималне рестрикције.

Удовољавајући најрелигиознијим бирачима, бивши председник Доналд Трамп именовао је троје врховних судија с изразито десничарским схватањима. Како процењују медији, садашњи Врховни суд не само да има конзервативну већину већ можда и најконзервативније судије у својој историји. Због тога није немогуће да ће делиоци правде давати све више за право државама попут Мисисипија или Тексаса, а можда и сасвим укинути пресуду из 1973.