Психијатар помогао Звезди да дође до титуле

Да бисмо што више сазнали о улози Радована Караџића у Фудбалском клубу Црвена звезда, позвали смо неке њене фудбалере који су у то време играли у њој. Мада се пре неколико година појавила вест да је Караџић радио као психолог у најтрофејнијем српском клубу, што су пренели и неки светски медији, ипак, не може се рећи да је био професионалац у Звезди.

Пошто су црвено-бели почели врло лоше сезону 1983/84, тадашњи њихов тренер Гојко Зец (убијен 1995. у Анголи), који се у Сарајеву спријатељио с Караџићем преко његове супруге, одлучио је да искористи његово знање из области психологије. Тако је Караџић, који је у истој мисији био и у Фудбалском клубу Сарајево, стигао у клуб из Љутице Богдана.

– Сећам се да смо у то време играли нешто слабије, а Гојко Зец је сматрао да би један добар психолог могао да „дигне” екипу – рекао је јуче за „Политику” леви бек те Звездине екипе Миле Јовин и додао – тих дана се у свлачионици појавио један маркантан, висок човек, који је одржао говор. Много година касније, када је Радован Караџић постао позната личност, неко нас је подсетио да је то онај човек кога је довео Гојко Зец.

Те јесени Звезди ништа није полазило за руком. У првих 14 кола имала је свега пет победа (уз пет пораза и четири ремија) и налазила се на 10. месту (четири бода више од последњег Вардара), а онда је до одласка на зимски „одмор” нанизала три узастопне победе. Вероватно ће многи рећи да је то пука коинциденција, али неоспорно је да је баш у време када је Караџић држао сеансе у Звезди, она почела да се враћа у форму. У пролећном делу је чак успела да претекне све своје противнике и освоји титулу.

Јовин се сећа да је долазак психолога у клуб код неких играча изазвао подсмех („говорили су шта ће нама психолог…”), али да су сви ипак пажљиво слушали шта им он говори:

– Било је то давно, али памтим и да нам је неколико пута нешто рецитовао. Није се задржао дуго у Звезди. Био је ту две-три недеље…

Јовинов кум Цвијетин Благојевић, такође члан те Звездине генерације, нешто слабије памтиРадована Караџића из тих дана:

– Не сећам се баш јасно тих предавања, јерсам на њима био свега два пута, пошто сам неколико дана после његовог доласка у Звездуотишао у иностранство. Знам да је доведен да опусти екипу која је била у грчу после серије лоших резултата.

Те јесени један од ретких фудбалера Звезде који су оправдали очекивања био је млади нападач Милко Ђуровски, поред осталог стрелац сва три гола у првој победи у сезони против Динама у Винковцима (3:0).

– Сећам се да је Радован Караџић једно време посећивао екипу док смо били у карантину у Обреновцу. Колико памтим, углавном нам је давао савете у вези са храном, шта би требало да једемо и слично… Често је разговарао с нама и био је врло коректан – каже Милко Ђуровски који већ деценију и по живи у Словенији, из које нам је јуче и пренео своје утиске о Караџићу.

На питање да ли се уопште може причати о заслугама Радована Караџића за освајање Звездине титуле у сезони 1983/84?Ђуровски је одговорио:

– У оно време је одлазак код психолога значио да ти нешто озбиљно фали, па је тако и код нас играча такав потез клуба био неочекиван. Али, треба имати у виду и то да је Црвена звезда, као најуспешнији клуб у региону, увек пратила трендове. Да будем искрен, и мени је то било мало чудно, али нема сумње да је Караџић врло добро радио свој посао и да њему, ма колико то чудно звучало, припадају какве-такве заслуге што смо изашли из кризе. Познајући Звезду, не би она повукла неки потез тек тако. Можда смо у том тренутку мислили да нам разговори с психологом не доносе ништа, али можда је улога психолога таква, да нечујно доведе ствари у ред.