Посао се нуди, а ко ће да ради

У новобеоградском насељу Ледине већ подуже време на бандерама, сандучићима струјомера, некадашњој телефонској говорници и другим погодним површинама шарене се огласи у којима радне организације и приватни послодавци нуде посао за одређене струке и профиле радника.

Тако познати трговински ланац тражи десет пекара и исто толико помоћника, специјализованом сервису потребан је већи број радника за чишћење и одржавање зграда, грађевинској фирми недостају помоћни радници, а великој компанији више радника за обезбеђење. Посао се нуди и за месаре, трговце и касирке, затим за кафе-куварицу у казину, продавца новина у киоску, хигијеничарку у дому за старе. За неке послове наведена је и месечна зарада: возач за доставу – 70.000 динара, радник у кухињи – 60.000, возач Це категорије – 60.000, главни магационер – 55.000, месар – 45.000, трговац – 45.000, собарица у хотелу – 40.000...

Распитивали смо се и сазнали да одзив заинтересованих није баш задовољавајући. То чуди, с обзиром на чињеницу да на Лединама има доста млађих и радно способних житеља без посла. Неки од њих живе од накнаде за незапослена лица или социјалне помоћи, други се баве ситном продајом и препродајом разне робе, скупљањем секундарних сировина и сличним пословима, док појединци свакодневно покушавају да у три овдашње кладионице играма на срећу или на спортској прогнози дођу до знатније суме новца. А уверени смо да међу тим незапосленим житељима овог насеља сигурно има потенцијалних кандидата за неки од послова наведених у поменутим огласима.

У оквиру ове теме треба навести и податак да нашој земљи недостаје све више радне снаге, нарочито у областима грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, трговине, угоститељства и неким услужним делатностима, па се у ту сврху ангажују углавном радници из суседних земаља. Заиста је чудновато да смо код толико наших људи без посла принуђени да „увозимо” раднике из иностранства.

Света Јокић,
Београд