Лампедуза, острво спаса и наде

Мало ко би у свету знао за Лампедузу да на ово острво сваке године не стиже на хиљаде избеглица из Африке. Ти људи ризикују своје животе пребацујући се преко мора у трошним чамцима и баркама. Таква одисеја многе кошта живота. Рекордних 35.000 миграната дошло на острво Лампедуза у 2021. години, у поређењу са близу 20.000 у 2020. години. Због тога је туризам, главна привредна грана острва, претрпео велике штете.

Лампедуза је италијанско острво у Средоземног мора између Малте и Туниса од којег је удаљено 113 км. Припада групи Пелагијских острва и обухвата 20,2 км² са око 6.300 становника.

Папа Фрањо је у својој божићној поруци упозорио на стање избеглица на Лампедузи.

И док се свет радује новогодишњим празницима, доласци невољника се настављају, упркос хладном времену. Кад ствари крену по злу, барке се преврну, а број жртава довољно висок да га спомену медији, онда свет и погледа у правцу Лампедузе. Тако је било почетком октобра када се једна барка преврнула, а више од 300 људи се утопило надомак обале.

Ако се избеглице и домогну обале, онда их смештају у избеглички логор у којем би по правилу требало да проведу само неколико дана. У стварности њихов боравак на Лампедузи траје месецима, јер их нико не жели. Туробно чекање се одвија далеко од очију јавности, јер ретко ко добије дозволу за улазак у центре за смештај.

Становници Лампедузе због великог броја избеглица су на рубу својих могућности.

„Локалне здравствене структуре немају места за све новопридошле нити довољно особља које би могло и морало да руководи ситуацијом у којој хиљаду нових миграната треба прихватити, сместити, нахранити и тестирати“, рекао је градоначелник Лампедузе Салваторе Марфтело.

„Уморни смо, потресени судбинама, збуњени... а помоћи готово да нема, сви жмуре. Мигранти треба да буду национална брига, а не локалног становништва. Тражили смо од владе да прогласи ванредно стање, али се праве глуви.“ говоре они у ретким приликама кад се чује њихов глас.

Италија, али и ЕУ већ годинама покушавају, али не успевају да реше проблем избеглица које пристижу из афричких држава. Лампедуза је синоним за неуспелу избегличку политику Италије и Европе.

Избеглице то знају, ризикују и спремају на то да ће живети без радне или дозволе боравка. Онај ко може, бежи из прихватних центара на Лампедузи ка северу Италије и даље. Тако у Италији, али и у Француској, Немачкој или Белгији на хиљаде људи живи у илегали. Европска унија је државама на југу попут Италије, Грчке или Шпаније препустила да се брине о њеним спољњим границама. Тако се Италија и друге земље жале да су остављене на цедилу.

Ако је у Србију, на путу до бољег живота у 2021. године 40.000 људи ушло, а само нешто мање  на малено острвце у Средоземљу, онда је јасније колики је притисак на та малена „улазна врата“ у Европску унију. Од почетка мигрантске кризе 2015. кроз то „заборављено острво“ продефиловало је хиљаде људи, хиљаде судбина а свет је скоро нем на њихове муке.