Lampeduza, ostrvo spasa i nade

Malo ko bi u svetu znao za Lampeduzu da na ovo ostrvo svake godine ne stiže na hiljade izbeglica iz Afrike. Ti ljudi rizikuju svoje živote prebacujući se preko mora u trošnim čamcima i barkama. Takva odiseja mnoge košta života. Rekordnih 35.000 migranata došlo na ostrvo Lampeduza u 2021. godini, u poređenju sa blizu 20.000 u 2020. godini. Zbog toga je turizam, glavna privredna grana ostrva, pretrpeo velike štete.

Lampeduza je italijansko ostrvo u Sredozemnog mora između Malte i Tunisa od kojeg je udaljeno 113 km. Pripada grupi Pelagijskih ostrva i obuhvata 20,2 km² sa oko 6.300 stanovnika.

Papa Franjo je u svojoj božićnoj poruci upozorio na stanje izbeglica na Lampeduzi.

I dok se svet raduje novogodišnjim praznicima, dolasci nevoljnika se nastavljaju, uprkos hladnom vremenu. Kad stvari krenu po zlu, barke se prevrnu, a broj žrtava dovoljno visok da ga spomenu mediji, onda svet i pogleda u pravcu Lampeduze. Tako je bilo početkom oktobra kada se jedna barka prevrnula, a više od 300 ljudi se utopilo nadomak obale.

Ako se izbeglice i domognu obale, onda ih smeštaju u izbeglički logor u kojem bi po pravilu trebalo da provedu samo nekoliko dana. U stvarnosti njihov boravak na Lampeduzi traje mesecima, jer ih niko ne želi. Turobno čekanje se odvija daleko od očiju javnosti, jer retko ko dobije dozvolu za ulazak u centre za smeštaj.

Stanovnici Lampeduze zbog velikog broja izbeglica su na rubu svojih mogućnosti.

„Lokalne zdravstvene strukture nemaju mesta za sve novopridošle niti dovoljno osoblja koje bi moglo i moralo da rukovodi situacijom u kojoj hiljadu novih migranata treba prihvatiti, smestiti, nahraniti i testirati“, rekao je gradonačelnik Lampeduze Salvatore Marftelo.

„Umorni smo, potreseni sudbinama, zbunjeni... a pomoći gotovo da nema, svi žmure. Migranti treba da budu nacionalna briga, a ne lokalnog stanovništva. Tražili smo od vlade da proglasi vanredno stanje, ali se prave gluvi.“ govore oni u retkim prilikama kad se čuje njihov glas.

Italija, ali i EU već godinama pokušavaju, ali ne uspevaju da reše problem izbeglica koje pristižu iz afričkih država. Lampeduza je sinonim za neuspelu izbegličku politiku Italije i Evrope.

Izbeglice to znaju, rizikuju i spremaju na to da će živeti bez radne ili dozvole boravka. Onaj ko može, beži iz prihvatnih centara na Lampeduzi ka severu Italije i dalje. Tako u Italiji, ali i u Francuskoj, Nemačkoj ili Belgiji na hiljade ljudi živi u ilegali. Evropska unija je državama na jugu poput Italije, Grčke ili Španije prepustila da se brine o njenim spoljnjim granicama. Tako se Italija i druge zemlje žale da su ostavljene na cedilu.

Ako je u Srbiju, na putu do boljeg života u 2021. godine 40.000 ljudi ušlo, a samo nešto manje  na maleno ostrvce u Sredozemlju, onda je jasnije koliki je pritisak na ta malena „ulazna vrata“ u Evropsku uniju. Od početka migrantske krize 2015. kroz to „zaboravljeno ostrvo“ prodefilovalo je hiljade ljudi, hiljade sudbina a svet je skoro nem na njihove muke.