Божанство без гламура

Од нашег дописника

Атина – Статуа прекривена златном бронзом, висока 180 центиметара, лицем окренута према древном театру Иродио испод зидина Акропоља, израђена и недавно постављена у част светске оперске диве грчког порекла Марије Калас, поделила је овдашњу јавност, узбуркала страсти Атињана и њених обожавалаца, изазвала многе критике...

По мишљењу поштовалаца Каласове, статуа је оличење неукуса, кича, нема сличности са славним сопраном и подсећа на пластичну копију „Оскара”, на „Робокапа”, на „несрећницу у папучама”... „Драма за живота и драма после њега.” Тако су је описивали овдашњи медији, док су стручњаци указивали на чињеницу да оперски певач, чак ни почетник, никада не би заузео позу с рукама скрштеним на грудима, како је Каласову представила скулпторка Афродити Лити. Ауторка подсећа да је доживљај уметности субјективне природе и објашњава да је „сва филозофија ове статуе да дочара грчки карактер Каласове, да преда унутрашњу страст и љубав... Тежак посао за сваког скулптора који треба да представи неку познату личност.” Признаје да је очекивала реакције, али не и овакву буру незадовољства. 

Изненађен је и градоначелник Атине Костас Бакојани, који је сматрао да ће статуа у знак сећања на велику сународницу која је својим оперским умећем освојила свет бити поклон граду, посебно на месту где је постављена, недалеко од театра Иродио и бисте још једне обожаване Гркиње, глумице Мелине Меркури. Међутим, Грци сматрају да је Каласова мит, безмало божанство које не допушта импровизације или мењања. Сматрају да статуа нема ни мало гламура, да је превише златне бронзе чини јефтином, да неодољиво подсећа на сувенире који се продају на чувеној Плаки. 

Некако у исто време, крајем новембра, у Грчкој је објављен и превод биографије Каласове, која је због низа детаља из њеног живота такође шокирала јавност. Аутор Спенс Линдс је приказује као слабу личност, жену с мазохистичким цртама коју су целог живота искоришћавали и „газили”. Од мајке, преко најближе родбине која је стално подсећала да је дебела и ружна, преко њеног сапутника Мененгинија, који ју је по тврдњи аутора поткрадао, боље рећи експлоатисао, до бродовласника Оназиса који је, како наводи аутор, Каласову јавно понижавао, исмевао и препричавао пикантерије из њиховог сексуалног живота и на крају је безочно оставио због примамљиве удовице америчког председника Џона Кенедија. Аутор је узбуркао грчку јавност јер су у овој новој биографији, 44 година после њене смрти, откривене многе тајне, међу њима и како је текао њен преображај од несрећне, трапаве, гојазне и недопадљиве жене до оперске диве. Аутор пише да се у швајцарској клиници још 1954. подвргла процедури којом се стимулише ендокрини систем, што је укључило и убацивање јода у штитну жлезду уз помоћ чега је ослабила читавих 40 килограма, али и нарушила здравље. Затим се подвргла низу пластичних операција, међу којима је и затезању руку, како би могла да носи вечерње хаљине и буде допадљивија. Читава екипа стилиста радила је на њеном изгледу, гардероби, учили су је модним правилима и преобратили у Каласову која је, и поред несрећног живота, пред очима јавности умела да се носи са славом, у коју Грци ни дан данас не дају да се дира. 

О односу Грка према „божанствима” из савременог живота говори и прича о глумици Алики Вигијуклаки, коју је нација обожавала и с којом се и дан-данас пореде оне које би да је наследе. Њена статуа, која је после смрти постављена у Атини, на тргу Мавили, 2000. године је преко ноћи срушена, раздробљена. Разлог је било незадовољство обожавалаца који су сматрали да биста обожаване плавокосе Алики, „грчке Брижит Бардо”, не одговара стварном изгледу прелепе глумице. Оставили су поруку: „Овај акт вандализма није против Алики, већ против статуе која не личи на њу.” 

Истини за вољу, Грци се често обрачунавају са скулптурама. Најомраженији је кроз историју био споменик америчком председнику Труману у центру града, који су рушили, гађали бојом, секли му ноге... Кад је схватио да Атињани не желе да га гледају, тадашњи градоначелник Димитрис Беис га је 1986. заменио статуом Абрахама Линколна, који се чинио симпатичнијом фигуром.