Božanstvo bez glamura

Od našeg dopisnika

Atina – Statua prekrivena zlatnom bronzom, visoka 180 centimetara, licem okrenuta prema drevnom teatru Irodio ispod zidina Akropolja, izrađena i nedavno postavljena u čast svetske operske dive grčkog porekla Marije Kalas, podelila je ovdašnju javnost, uzburkala strasti Atinjana i njenih obožavalaca, izazvala mnoge kritike...

Po mišljenju poštovalaca Kalasove, statua je oličenje neukusa, kiča, nema sličnosti sa slavnim sopranom i podseća na plastičnu kopiju „Oskara”, na „Robokapa”, na „nesrećnicu u papučama”... „Drama za života i drama posle njega.” Tako su je opisivali ovdašnji mediji, dok su stručnjaci ukazivali na činjenicu da operski pevač, čak ni početnik, nikada ne bi zauzeo pozu s rukama skrštenim na grudima, kako je Kalasovu predstavila skulptorka Afroditi Liti. Autorka podseća da je doživljaj umetnosti subjektivne prirode i objašnjava da je „sva filozofija ove statue da dočara grčki karakter Kalasove, da preda unutrašnju strast i ljubav... Težak posao za svakog skulptora koji treba da predstavi neku poznatu ličnost.” Priznaje da je očekivala reakcije, ali ne i ovakvu buru nezadovoljstva. 

Iznenađen je i gradonačelnik Atine Kostas Bakojani, koji je smatrao da će statua u znak sećanja na veliku sunarodnicu koja je svojim operskim umećem osvojila svet biti poklon gradu, posebno na mestu gde je postavljena, nedaleko od teatra Irodio i biste još jedne obožavane Grkinje, glumice Meline Merkuri. Međutim, Grci smatraju da je Kalasova mit, bezmalo božanstvo koje ne dopušta improvizacije ili menjanja. Smatraju da statua nema ni malo glamura, da je previše zlatne bronze čini jeftinom, da neodoljivo podseća na suvenire koji se prodaju na čuvenoj Plaki. 

Nekako u isto vreme, krajem novembra, u Grčkoj je objavljen i prevod biografije Kalasove, koja je zbog niza detalja iz njenog života takođe šokirala javnost. Autor Spens Linds je prikazuje kao slabu ličnost, ženu s mazohističkim crtama koju su celog života iskorišćavali i „gazili”. Od majke, preko najbliže rodbine koja je stalno podsećala da je debela i ružna, preko njenog saputnika Menenginija, koji ju je po tvrdnji autora potkradao, bolje reći eksploatisao, do brodovlasnika Onazisa koji je, kako navodi autor, Kalasovu javno ponižavao, ismevao i prepričavao pikanterije iz njihovog seksualnog života i na kraju je bezočno ostavio zbog primamljive udovice američkog predsednika Džona Kenedija. Autor je uzburkao grčku javnost jer su u ovoj novoj biografiji, 44 godina posle njene smrti, otkrivene mnoge tajne, među njima i kako je tekao njen preobražaj od nesrećne, trapave, gojazne i nedopadljive žene do operske dive. Autor piše da se u švajcarskoj klinici još 1954. podvrgla proceduri kojom se stimuliše endokrini sistem, što je uključilo i ubacivanje joda u štitnu žlezdu uz pomoć čega je oslabila čitavih 40 kilograma, ali i narušila zdravlje. Zatim se podvrgla nizu plastičnih operacija, među kojima je i zatezanju ruku, kako bi mogla da nosi večernje haljine i bude dopadljivija. Čitava ekipa stilista radila je na njenom izgledu, garderobi, učili su je modnim pravilima i preobratili u Kalasovu koja je, i pored nesrećnog života, pred očima javnosti umela da se nosi sa slavom, u koju Grci ni dan danas ne daju da se dira. 

O odnosu Grka prema „božanstvima” iz savremenog života govori i priča o glumici Aliki Vigijuklaki, koju je nacija obožavala i s kojom se i dan-danas porede one koje bi da je naslede. Njena statua, koja je posle smrti postavljena u Atini, na trgu Mavili, 2000. godine je preko noći srušena, razdrobljena. Razlog je bilo nezadovoljstvo obožavalaca koji su smatrali da bista obožavane plavokose Aliki, „grčke Brižit Bardo”, ne odgovara stvarnom izgledu prelepe glumice. Ostavili su poruku: „Ovaj akt vandalizma nije protiv Aliki, već protiv statue koja ne liči na nju.” 

Istini za volju, Grci se često obračunavaju sa skulpturama. Najomraženiji je kroz istoriju bio spomenik američkom predsedniku Trumanu u centru grada, koji su rušili, gađali bojom, sekli mu noge... Kad je shvatio da Atinjani ne žele da ga gledaju, tadašnji gradonačelnik Dimitris Beis ga je 1986. zamenio statuom Abrahama Linkolna, koji se činio simpatičnijom figurom.