Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: др НЕБОЈША КНЕЖЕВИЋ, анестезиолог из САД

Смртност од ковида до 14 пута већа код невакцинисаних људи

Прележана болест или вакцинација тешко могу да спрече инфекцију омикрон варијантом, али могу помоћи да она буде блажа, да болест траје краће и да не захтева болничко лечење
Небојша Кнежевић (фото лична архива)

Иако се не зна где је тачно и под каквим околностима настао омикрон сој вируса корона, познато је да је први пут пријављен Светској здравственој организацији 24. новембра у Јужноафричкој Републици. Од тада до данас ова варијанта ковида пријављена је у више од 90 држава, међу којима је и Србија. Лекари страхују да ће омикрон ускоро постати доминантан у целом свету јер се много брже шири у односу на остале варијанте и да зато постоји могућност да болнице неће моћи да издрже огроман прилив заражених грађана.

У разговору за „Политику”, анестезиолог др Небојша Кнежевић, редовни професор хирургије и анестезиологије на Универзитету Илиноис у САД, шеф за науку и истраживање једне од најпрестижнијих болница „Адвокат Илиноис Масоник”, где води и одељење за терапију бола и центар за клиничко испитивање лекова, истиче да је проблем са овом варијантом вируса што је много инфективнија јер се чак 70 пута брже размножава и много лакше преноси од осталих, до сада регистрованих, сојева короне.

„На сву срећу, тренутни подаци показују да ова варијанта вируса мање инфилтрира плућа, тако да се искрено надам да ћемо без обзира на повећан број хоспитализованих пацијената имати мање тешких случајева који захтевају стављање на механичку вентилацију”, истиче др Кнежевић.

Колико је у САД присутан омикрон сој и који су његови симптоми?

Први случај инфекције омикрон варијантом регистрован је 1. децембра у САД, а тренутно више од 73 одсто заражених има омикрон сој вируса. Његова добра страна је да је, за сада, симптоматологија лакша од претходних варијанти и састоји се од главобоље, цурења носа, кашља и малаксалости.

Колико су угрожени вакцинисани и они који су прележали вирус, будући да нека истраживања показују да омикрон заобилази имунитет ових група људи?

Омикрон варијанта има велики број мутација на спајк протеину. Студија коју су пре неки дан објавиле у часопису „Нејчур” колеге са Универзитета Колумбија у Њујорку, коју су радили у сарадњи с колегама из Хонгконга, обухвата тестирање антитела људи који су прележали ковид 19 или примили различите вакцине одобрене од стране Светске здравствене организације (СЗО). Студија је показала да су само две од 19 врста тестираних антитела неутралисали омикрон варијанту. Тако да је закључак да прележана болест или вакцинација тешко могу да спрече инфекцију омикрон варијантом, али могу помоћи да та инфекција буде блажа, да болест краће траје и да не захтева болничко лечење код заражених.

Да ли истраживања показују да код невакцинисаних особа постоји знатно већа шанса да изгубе живот због ковида него код вакцинисаних?

Тачно је да, без обзира на смањену ефикасност вакцина на омикрон варијанту, и даље знамо да је око осам пута већа шанса за хоспитализацију код невакцинисаних особа у поређењу с вакцинисаним. Што се смртности тиче, постоје разне студије које показују да је смртност између 11 и 14 пута већа код невакцинисаних у односу на вакцинисане особе. Тако да смањена ефикасност вакцина на омикрон варијанту не треба да обесхрабри људе који нису завршили свој процес вакцинације. Истраживања такође показују да особе које су примиле бустер дозу имају бољу заштиту од оних који су примили две дозе и сада се у САД интензивно размишља о увођењу обавезне бустер (треће) дозе за све грађане.

Будући да пратите епидемијску ситуацију у Србији, колико сте задовољни мерама које важе у нашој земљи и шта мислите да треба још урадити како бисмо имали мање оболелих и преминулих од ковида?

На сву срећу, тренутна епидемијска ситуација у Србији није забрињавајућа. С обзиром на то да се омикрон варијанта шири светом и постаје доминантна, мислим да пооштравање мера може да спречи нагли пораст случајева око и после новогодишњих и божићних празника. Оно што је требало одавно да се уради јесте увођење целодневних ковид пропусница за улазак у све затворене просторије (ресторане, теретане, позоришта, биоскопе, концерте и друга окупљања у затвореном). У САД нам је много помогла обавезна вакцинација здравствених радника, запослених у школама, на универзитетима, у јавним установама, војсци, полицији…

Били сте прошле године потписник петиције лекара у којој се тражило да се у Србији изабере нови Кризни штаб за сузбијање ковида 19. Због чега?

То је тачно. Крајем јула 2020. године био сам један од потписника петиције „Уједињени против ковида”, незадовољан тадашњим радом Кризног штаба, вођењем пандемије, који је ишао од потпуног затварања, нехуманих мера (посебно према старијој популацији), до потпуног укидања мера које су касније резултирале много горим таласом ковида 19 у ком су животе изгубиле и многе колеге из Србије.

Пре готово две деценије отишли сте из Србије у САД. По чему се тамо разликује рад лекара у односу на онај у нашој држави?

Крајем октобра се навршило 18 година од мог одласка из Србије. Главна разлика је у организацији здравственог система, болница, као и здравственог осигурања. Најсвежији пример био би како се пандемија ковида одразила на здравствени систем у Србији и САД. У болници у којој радим ми смо 14. марта 2020. затворили операционе сале за све елективне хируршке интервенције, али смо већ 18. маја 2020. године отворили операционе сале за пацијенте које нису захтевали болничко лечење после интервенције и већ крајем јуна отворили смо се и за болеснике који леже. Без обзира на бројеве оболелих, у сваком следећем таласу ковида ми смо обављали операције, прегледе и све друге интервенције с најмање 70 одсто капацитета, што, нажалост, није била ситуација у Србији. Код нас су велику цену платиле и колеге различитих специјалности које су пребациване из својих болница и дане и ноћи проводили по ковид болницама, као и други нековид пацијенти који су много дуже чекали на операције, прегледе и медицинску негу која није била много ускраћена пацијентима у САД.

Колико вам значи то што сте више пута изабрани за најбољег доктора у својој области у САД? И ко вам је дао надимак Ник?

Свака од тих награда, без обзира на то да ли долази од стране пацијената, колега, студената и специјализаната, значајна ми је и драга јер показује да сав уложени труд и одрицања нису били узалуд, као и да се мој труд и рад поштује. Надимак Ник је настао средином 2009. године када сам почео да радим у болници у којој се сада налазим јер ми је секретарица катедре тада рекла да „нема шансе да запамти ни име ни презиме и да ће то бити врло тешко за Американце, те да је боље да кажем свој надимак”. На енглеском се надимак каже „никнејм”, па сам ја више у шали рекао „онда Ник” и тако сам за неколико минута добио идентификациону картицу за улазак у болницу – др Ник Кнежевић. Оно што је мени занимљиво је чињеница да ме осим студената и колега из Америке тим надимком сада зову и многе колеге у Србији.

 

Око 20 одсто популације мучи хронични бол

Будући да се бавите терапијом бола, постоји ли неки спасоносни лек који може да помогне људима да више немају хроничне болове?

Водим Центар за клиничка истраживања нових препарата и лекова за терапију хроничног бола у мојој болници. Постоји велики број нових лекова који показују обећавајуће резултате, а који би требало да у наредних годину-две угледају светлост дана. Међутим, хронични бол је врло комплексан проблем који садржи неколико различитих компоненти, поред трауме, дегенеративних и структурних промена, а често имамо укључену и психолошку компоненту. Пацијенти са дуготрајним боловима заврше са анксиозношћу и депресијом, а неретко виђамо и случајеве да пацијенти неке своје емотивне, породичне и друге проблеме „соматизују” и манифестују у бол. Уколико болу не приступимо са свих страна и не решимо све ове компоненте, тешко можемо да причамо о бољитку јер се негде око 20 одсто популације свакодневно носи са болом.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ima lekara koji pricaju drugacije.
O bezbednosti opet ništa
Neverovatno kako se slabo piše i govori o analizi bezbednosti vakcina. Koga zanima može naći mnogo autentičnih svedočenja na internetu o posledicama imunizacije. Samo na sportskim terenima i pred kamerama vidimo sportiste kako kolabiraju i kako ih iznose. Zašto novinar nije pitao poštovanog doktora nešto na ovu temu, koja zanima mnoge?
Moguce
Ako zadnju godinu niko od nicega drugog ne umire i ne oboleva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.