Калинићева игра престола

У берићетној олимпијској години за српски спорт и кошаркашка породица је доживела звездане тренутке, како на тимском, тако и на појединачном плану. Кошаркашице су досегле до европског злата, уз четврто место у Токију, а Соња Васић је ставила тачку на блиставу каријеру избором за најбољу на Старом континенту. Први пут, на програму Игара био је баскет „3x3”, а наши мајстори су стигли до бронзе, а потом покорили Европу. У избору Фибе, стигло је још једно признање – Страхиња Стојачић је званично проглашен за најбољег баскеташа на земаљској кугли.

Кошаркаши су једино разочарање, упркос што се олимпијски квалификациони турнир одржавао у Београду. Поражени су у финалу од Италије, а цех је од оних који су најодговорнији за неуспех испоручен селектору Игору Кокошкову, који се вратио у НБА кошарку. А, тамо, први пут од 1956, када се бира најкориснији играч, веома престижну МВП титулу, освојио је један Србин, Никола Јокић. Обарао је „трипл-дабловима” многе рекорде и довео Денвер до финала Запада, где је бољи био Финикс. На трону као најкориснији играч на свету заменио је Грка Јаниса Адетокунба, који је две претходне сезоне владао, а први Европљанин коме је то пошло за руком био је Немац  Дирк Новицки, 2007. године.

Србија је и Европи дала најбољег, а шампион са Ефесом, Василије Мицић био је најкориснији играч и лигашког дела и фајнал-фора. Што се клупских успеха тиче, Црвена звезда је још једном у границама могућег представила као шампион и земље и региона у најјачем такмичењу Евролиги. Партизан је разочарао у АБА лиги (седмо место), а у Еврокупу завршио је такмичење наком „топ 16” фазе”. Међутим, лето је донело две „бомбе”, трансфере који се могу окарактерисати као историјски. После 28 година, у српску кошарку бануо је најтрофејнији европски тренер свих времена Жељко Обрадовић. Деветоструки шампион вратио се коренима, у своју кућу, у Партизан са којим је започео невероватну тренерску каријеру.

Ипак, главни јунак ове приче је Никола Калинић. Постао је први играч, репрезентативац и звезда европског калибра, који се на врхунцу каријере (30 година) и у тренутку када су се око њега „отимали” најбољи (Барселона и Реал) вратио у клуб који је на светло велике позорнице „бацио” његов таленат и потенцијал – Црвену звезду. Била је довољна једна сезона (2014/15) да момак који носи шампионске гене светског првака у стоном тенису (отац Зоран Калинић), постане рекордер клуба с Малог Калемегдана, када је реч о добити од трансфера. Жељку Обрадовићу који је почео да гради шампионски имиџ Фенербахчеа, недостајао је управо такав „ол раунд” играч, непоколебљив, стамен као стена и турски тим је искеширао Звезди милион евра да га одведе на Босфор. Две године касније, Калинић је у Истанбулу исписао историју турске кошарке и помогао Обрадовићу да удари девету евролигашку „рецку”. У финалу је Олимпијакосу испоручио 17 поена (толико и Богдановић), уз по пет скокова и асистенција, за индекс корисности 24.

Оно што су „црвено-бели” тада добили решили су да врате шест година каније, али Николи Калинићу. После пет сезона у Фенербахчеу, прошлу је олимпијски и светски вицешампион са Србијом провео у Валенсији, где је остварио најбољу статистику. Како је шпански клуб остао без Евролиге, за момка који жели да се мери само са најјачима, дилеме није било – спаковао је кофере! Готово невероватно је деловала вест да је од бројних понуда, Калинић одабрао да поново обуче црвено-бели дрес и врати се у „наручје” тренера Дејана Радоњића код кога је доживео кошаркашко просветљење.

Наравно, оборио је несумњиво још један рекорд, мада је пословна тајна колику је годишњу апанажу добио у Звезди. Поента је да је најплаћенији домаћи играч свих времена, а један од „извора”, специјализовани кошаркашки портал „Јурохупс”, навео је чак цифру од милион и двеста хиљада евра! Било како било, после три месеца од како је сезона почела већ је сасвим јасно зашто је Калинић доведен, каква му је улога и колико је подигао тимски кредибилитет „црвено-белих”. На својим леђима носио је Звезду у најтежим тренуцима када су због повреда и вируса корона редови били десетковани, проводивши у просеку 35 минута на терену у утакмицама које су се ређале као на траци. И то као лидер, креатор, главни скорер и продужена Радоњићева рука на терену.

Без икакве дилеме, најбољи је српски играч у Европи, са највећим утицајем на игру и резултате тима, попут ретких који су практично незаменљиви. У ту категорију још спадају Миротић (Барселона), Деколо (Фенербахче), Мицић (Ефес), Лучић (Бајерн), Таварез (Реал) и Сикма (Алба). Он чита кошарку као буквар, распоређује играче и „зове” акције и решава „један на један”, ма ко од противника да му се нађе на путу.

„Николин утицај на игру је веома велики, он је прави вођа тима”, кратко и јасно збори о Калинићу Звездин тренер Дејан Радоњић.

У репрезентацију га увео визионар Душан Ивковић 2013. на Европском првенству у Словенији, а код Александра Ђорђевића се наметнуо као један од носилаца игре, у походима на светско сребро годину дана касније и на Играма у Рију 2016. Његово име, без јасног образложења, није се нашло на списку за Мундобаскет у Кини 2019, а епилог је познат. Да ће код Светислава Пешића добити улогу какву заслужује, потпуно је јасно.

„Калинић би дошао овој екипи као кец на десетку због његове форме и квалитета. Он је прави играч, он одлучује ко побеђује, а ко губи”, оценио је нови селектор, после недавно одигране две квалификационе утакмице за Светско првенство.

Све што је најавио по доласку у Звезду, као и о разлозима за такву одлуку, Калинић је потврдио на паркету.

„Ово је нова улога, могло би се рећи и фаза у каријери. Желео сам да видим да ли сам спреман да будем лидер, неко на кога се увек рачуна, на кога се тим ослања и ко доноси најважније одлуке. С друге стране, кошаркашки сам се остварио, освојио сам много титула – евролигашку, са репрезентацијом и зарадио новац. Сада тражим неке нове кошаркашке видике, али ту су и мотиви ван терена, да више времена проводим са породицом”, оценио је Калинић.

Оно што га издваја од других је енергија и страст коју „просипа” по терену. Вођен уверењем да добар дан може да изостане, али да највећа жеља увек мора да је присутна, уселио се у срца не само навијача Црвене звезде.

„Неко може да буде већи од мене, јачи и бржи, али ја морам да желим победу више него он”, у једној Калинићевој реченици стало је све што најбоље описује тренутно најбољег српског играча ван НБА лиге.

Евролигашка статистика

2014/15 (Ц. звезда) – Просечно 26 минута, 9,2 поена, 3,9 скока, 2 асистенције, индекс 9,1

2015/16 (Фенербахче) – Просечно 19 минута, 4,6 поена, 3,3 скока, 1,2 асистенције, индекс 5,4

2016/17 – Просечно 24 минута, 7,5 поена, 3,1 скок, 1,5 асистенција, индекс 8,3

2017/18 (Фенербахче) – Просечно 17,5 минута, 5,5 поена, 1,6 скок, 1,2 асистенције, индекс 5,4

2018/19 (Фенербахче) – Просечно 25 минута, 9,6 поена, 3,3 скока, 1,8 асистенција, индекс 10,5

2019/20 (Фенербахче) – Просечно 23 минута, 6,6 поена, 2,5 скока, 1,7 асистенција, индекс 6,2

2020/21 (Валенсија) – Просечно 23 минута, 10,4 поена, 3,4 скока, 3,2 асистенције, индекс 12, 3

2021/22 (Ц. звезда) – Просечно 27 минута, 12,5 поена, 4,5 скока, 3,5 асистенција, индекс 14,6