Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век од смрти Косте Стојановића

Коста Стојановић, 1901. (Фото: Википедија/Милан Јовановић)

Српско филозофско друштво наставља да крајем сваке године обележава годишњице истакнутих филозофа, домаћих и иностраних. Ове године, услед отежаних околности због вируса корона, предавања су ограничена на петнаест минута. Осветљени су, тако, рад и доприноси Руђера Бошковића.

Посебну пажњу заслужује чињеница да је први пут приказан рад домаћих истраживача који имају заиста пионирски карактер. Међу њима су, у првом реду, Коста Стојановић (1867–1921) и Светомир Ристић (1886–1971).

Стојановић је био математичар – први је, и пре Михаила Петровића, развијао математичку феноменологију – физичар, историчар науке, економиста, државник, професор Универзитета у Београду. Умро је изненада, 1921. године. Многи доводе његову смрт у везу с извештајем који је припремио о злоупотребама кредита подизаних за време ратова, кад је намеравао да открије и починиоце тих злоупотреба. Одмах је посумњано да је отрован и та верзија његове смрти сачувана је и у породичном предању.

Стојановић је посебно значајан као истраживач дела Руђера Бошковића. Објавио је спис „Атомистика Руђера Бошковића” у Нишу 1891. године и спис „Радови Руђера Јосифа Бошковића на пољу песничком, филозофском и егзактним наукама”. Значај ових списа је и у томе што се у њима не само тумачи дело Бошковића, него се први пут дају и преводи важнијих страница из Бошковићевих дела са латинског на српски језик.

Други истраживач и тумач Бошковићевих дела је Светомир Ристић, професор Универзитета у Београду, који је 1912. године у Београду написао значајан спис „Основи динамичке атомистике”, којим су отворени спорови о схватању атома код Бошковића. Писац ових редова имао је прилику да слуша Ристићеве острашћене полемике на јавном предавању 1963. године.

Размишљајући о изузетном значају Косте Стојановића, писац ових редова је слободан да предлози да се у Палмотићевој улици у Београду, код саме куће у којој је живео овај стваралац, подигне биста, јер је и у моралном погледу био горостасна појава.

Др Радомир Ђорђевић,
професор Универзитета у Београду, у пензији

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.