Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vek od smrti Koste Stojanovića

Коста Стојановић, 1901. (Фото: Википедија/Милан Јовановић)

Srpsko filozofsko društvo nastavlja da krajem svake godine obeležava godišnjice istaknutih filozofa, domaćih i inostranih. Ove godine, usled otežanih okolnosti zbog virusa korona, predavanja su ograničena na petnaest minuta. Osvetljeni su, tako, rad i doprinosi Ruđera Boškovića.

Posebnu pažnju zaslužuje činjenica da je prvi put prikazan rad domaćih istraživača koji imaju zaista pionirski karakter. Među njima su, u prvom redu, Kosta Stojanović (1867–1921) i Svetomir Ristić (1886–1971).

Stojanović je bio matematičar – prvi je, i pre Mihaila Petrovića, razvijao matematičku fenomenologiju – fizičar, istoričar nauke, ekonomista, državnik, profesor Univerziteta u Beogradu. Umro je iznenada, 1921. godine. Mnogi dovode njegovu smrt u vezu s izveštajem koji je pripremio o zloupotrebama kredita podizanih za vreme ratova, kad je nameravao da otkrije i počinioce tih zloupotreba. Odmah je posumnjano da je otrovan i ta verzija njegove smrti sačuvana je i u porodičnom predanju.

Stojanović je posebno značajan kao istraživač dela Ruđera Boškovića. Objavio je spis „Atomistika Ruđera Boškovića” u Nišu 1891. godine i spis „Radovi Ruđera Josifa Boškovića na polju pesničkom, filozofskom i egzaktnim naukama”. Značaj ovih spisa je i u tome što se u njima ne samo tumači delo Boškovića, nego se prvi put daju i prevodi važnijih stranica iz Boškovićevih dela sa latinskog na srpski jezik.

Drugi istraživač i tumač Boškovićevih dela je Svetomir Ristić, profesor Univerziteta u Beogradu, koji je 1912. godine u Beogradu napisao značajan spis „Osnovi dinamičke atomistike”, kojim su otvoreni sporovi o shvatanju atoma kod Boškovića. Pisac ovih redova imao je priliku da sluša Ristićeve ostrašćene polemike na javnom predavanju 1963. godine.

Razmišljajući o izuzetnom značaju Koste Stojanovića, pisac ovih redova je slobodan da predlozi da se u Palmotićevoj ulici u Beogradu, kod same kuće u kojoj je živeo ovaj stvaralac, podigne bista, jer je i u moralnom pogledu bio gorostasna pojava.

Dr Radomir Đorđević,
profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.