Улога Инцка у узурпацији имовине СПЦ

Од нашег дописника

Сарајево – Колико је бивши високи представник Валентин Инцко радио против права и интереса српског народа у БиХ доказ је, између осталог, и чињеница да је укинуо и Закон о реституцији који је донела Република Српска. Његов произвољан став да „реституција није у надлежности ентитета” и да се то питање „може решавати само на нивоу БиХ”, политичко Сарајево користи и представља као главну препреку за враћање Српској православној цркви имовине коју јој је након 1945. године отела и национализовала тадашња комунистичка власт. Само на подручју Сарајева СПЦ потражује имовину чија вредност се, према неким проценама, мери десетинама милиона евра.

Ако је Инцков потез био добронамеран и у складу с његовим овлашћењима, онда се поставља питање зашто он није за 12 година, колико је провео на позицији високог представника, наметнуо и закон о реституцији на нивоу БиХ и тако омогућио Српској православној цркви, али и другим верским заједницама, да могу на законској основи да остваре права и да поново загосподаре својом имовином. То му очито није ни падало на памет, јер се није поклапало с интересима Бошњака и њиховом намером да никада не врате отету црквену имовину, као ни имовину јеврејске заједнице. Осим тога, Исламској заједници је, и без закона о реституцији на нивоу БиХ, враћен добар део њене имовине.

Иначе, доношење тог закона један је од услова које су власти БиХ већ давно морале да испуне на пут ка ЕУ, али нису, тако да је БиХ у овом тренутку, уз Албанију, једина земља на западном Балкану која нема закон о реституцији.

У Правобранилаштву Републике Српске не прихватају ставове самопрозваног „законодавца” Инцка, а ни „сарајевску причу” и наводе да реституција јесте у надлежности ентитета и да је то у складу и с Уставом Републике Српске и с Уставом БиХ.

„Својинскоправни односи, као и облигациони односи, у искључивој су надлежности Републике Српске, односно ентитета”, каже за „Политику” републички правобранилац Милимир Говедарица.

Највећи део имовине СПЦ, конкретно у Сарајеву (реч је углавном о некретнинама), налази се у самом центру града. То су, поред осталог, зграде Богословије (већ годинама је то Економски факултет) и Кола српских сестара, као и неколико десетина станова. Власништво СПЦ је и земљиште на Маријин-двору на којем је изграђена данашња зграда Парламента БиХ и Савета министара БиХ, као и хотел „Холидеј ин”. На православном гробљу сарајевска власт је направила и чувену спортску дворану „Зетра”.

Митрополија дабробосанска у Сарајеву и даље очекује да ће опструкцијама доћи крај и да ће вишедеценијска неправда према СПЦ бити исправљена. Пресудну улогу у томе, наравно, требало би да одиграју званичници и ФБиХ и Кантона Сарајево, поготово они који често говоре о помирењу, суживоту и једнакоправности сва три конститутивна народа у БиХ.

Из Асоцијације Срба из Федерације БиХ, која окупља велики број удружења повратника и удружења староседелаца у том ентитету, најавили су да ће део њихове активности бити и подршка оправданим захтевима СПЦ да јој се врати имовина одузета у процесу комунистичке национализације.

„Бавићемо се и истраживањем, заштитом и презентацијом покретног и непокретног културног блага које се налази на територији ФБиХ, као доказ националног, духовног, културног и верског идентитета Срба који су живели или и данас живе на простору ФБиХ”, рекао је за наш лист председник асоцијације Душан Шеховац.