Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Старо село на путу ка Унеску

Пример добре праксе како може да изгледа музеј на отвореном и рад на заштити културног наслеђа
Музеј Старо село из Сирогојна (фото С. Јовичић)

Сирогојно – Путеви из златиборског села Сирогојна воде којекуда, а један ће, како ствари стоје, кренути најдаље – ка Унеску. Музеј „Старо село”, деценијама чувар наше народне традиције и градитељства, отпочиње припреме за кандидатуру за упис на Унескову листу, а оно што постиже иде у прилог тој намери.

Овe темe дотакла се минулог лета министарка културе Маја Гојковић приликом посете „Старом селу”. Поменула је замисао да се овај музеј на отвореном упише на једну од Унескових листа заштићених културних добара, с тим што прво треба направити студију за то. Министарка је тада оценила да ће увршћивање на листу заштићених културних добара Унеска подићи видљивост овог музеја на културној мапи Србије и света. Уз то истакла је да је „Старо село” пример добре праксе како може да изгледа музеј на отвореном и рад на заштити културног наслеђа.

Ту замисао озбиљно су схватили у овом музеју из Сирогојна, који се простире на пет хектара и има око 50 давнашњих објеката пренетих овде из удаљених златиборских села. Овде су и у овој за посете неповољној години, а „Старо село” је одавно као магнет за домаће и стране љубитеље традиције, угостили око 40.000 посетилаца. Планиране програме остварили, вишегодишњи подухват препокривања музејских здања крају привели.

– Ову годину упамтићемо по томе што је музеј коначно, после 15 година, решио проблем оснивачких права. Влада Србије донела је решење о оснивачким правима над музејом у корист Министарства културе. Нас држава већ деценију и по финансира, иако се чекало да оснивачка права буду преузета од општине Чајетина која је ова локална самоуправа имала до 2005. године. Задовољни смо што је то урађено и захвални министарки културе Маји Гојковић која помера ствари у култури и препознаје суштинске потребе које понекад деценијама чекају решавање – рекла нам је Светлана Ћалдовић, директорка овог музеја.

Што се тиче Унеска, она подсећа да је музеј био предлагач да се лончарство из Злакусе упише на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, што је остварено крајем 2020. године. – Као предлагачи дужни смо да тај занат и даље живи, да остане оно што јесте. Али музеј још није на листи Унеска. Сада је повољна околност што је доношењем новог закона о култури овај наш једини музеј на отвореном у њему препознат као такав, а уједно постао матична установа за све будуће музеје на отвореном и музеје заједнице. Препознати смо као установа која треба да буде заштићена од Унеска, јер посвећено чувамо нематеријално културно наслеђе. Да бисмо се припремили за кандидатуру треба да радимо на програмима који се баве чувањем нематеријалног наслеђа, превасходно старим занатима и занимањима (народно градитељство, лончарство, качарски занат, рад плетиља...), оним који још живе. Национални комитет за нематеријално културно наслеђе предлаже кога ће кандидовати за листу Унеска, а процењујемо да ће нам бити потребно око две године да за то будемо спремни. Развијаћемо програме у том периоду и очекујемо да будемо предложени, јер имамо потребне услове – истиче директорка.

Наредна година није само због тога изазовна за ову установу. Предстоји јој представљање наше традиције у „граду светлости”. – Министарство културе одабрало нас је да представљамо Србију у Културном центру у Паризу на лето 2022. Тамо ћемо се представити изложбом и промо филмом о музеју, производима старог занатства, нашим обичајима, као и модном ревијом „Сирогојно џемпера” – најављује Светлана Ћалдовић.

Питамо да ли су тачна говоркања да ће Сирогојно постати једино брдско село у коме ће радити позориште. Директорка „Старог села” то потврђује, с тим што каже да за ту намеру ваља остварити одређене предуслове. – Сирогојно се одавно на културу ослања, културно наслеђе и музеј су душа овог познатог села, углавном због културе толико посетилаца овде долази. У рад одбора месне заједнице укључени смо и власник фирме „Сирогојно компани” Раде Љубојевић и ја, помажемо да Сирогојно заиста буде село културе. Отуда смо са осталим из месне заједнице предложили да буде решено питање сеоског Задружног дома. Тај дом некад је припадао Задружном савезу, па га је касније преузела општина Чајетина. Предложили смо да га општина уступи месној заједници, па да ту направимо позориште, заправо један културни центар с низом садржаја. Добра воља руководства општине постоји, а настојаћемо да и Министарство културе финансијски помогне остварењу подухвата – каже о томе директорка Музеја „Старо село”.

Обичаји у музеју на Бадњи дан

Традиција да се на Бадњи дан спроводе традиционални обичаји наставља се и ове године у Музеју ''Старо село''. Како су најавили, у аутентичном амбијенту динарске брвнаре на Бадњи дан 6.јануара, у складу с народним обичајима, изводе се ритуалне радње сечења и налагања бадњака на огњишту, уношење сламе и постављање традиционалне посне бадње вечере.

– Циклус божићних празника обилује мноштвом радњи и обреда са жељом да се обезбеди срећа, здравље, напредак породице и добра летина. Обичаје изводе домаћин и домаћица, на исти начин на који се празник и данас обележава у селу. Посетиоци музеја, у складу са епидемиолошким приликама, могу учествовати у реконструкцији обичаја, научити или се подсетити како се у народу обележава празник Бадњи дан – наводи Јелена Тоскић, музејски саветник у ''Старом селу'', уз божићни поздрав ''Христос се роди'' и 'Заиста се роди''. Б.П.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Министарство недовољно посвећује пажње нашој културној баштини под заштитом УНЕСКО - тренутном и будућом. Тако су дозволили да суседна Хрватска представи сињску алку као искључиво своју. Хоће ли бити исто за дивним обичајем Чувара Христовог гроба? Шта је са Манасијом, Смедеревском тврђавом, тврђавом у Бачу, Таром и другим српским кандидатима за УНЕСКА? Ако сами не знамо да урадимо пројекат - платите људе са искуством из иностранства. Увек се пред и око празника пусти афирмативна вест или најава.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.