Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Норвежани грцају у кредитима

Дуг норвешких грађана расте у континуитету од осамдесетих година, а у просеку сваки становник ове земље дугује банкама 74 000 евра, што је повећало ризик од самоубистава
Норвешка је једна од најбогатијих земаља на свету, али су њени становници међу највише задуженима на планети (EPA-EFE/Hakon Mosvold Larsen)

Специјално за „Политику”

Осло – Упркос растућој пандемији вируса корона, сталним затварањима и рестрикцијама, норвешка привреда никад није стајала боље. Извоз убрзано расте, нарочито енергената, нафте, струје и гаса, за којима понајвише вапе на Старом континенту. Истовремено, огромни норвешки суфицит допуњују и производи традиционално тражени широм света – метали и риба, популарни лосос, а последњих месеци знатно је повећан и извоз електричне енергије.

Можда звучи парадоксално, али је неумитна чињеница да готово све богатство којим располаже Норвешка дугује мајци природи и оно углавном потиче из дубине мора и океана. Док се у државном краљевском трезору новац пресипа и кипи од суфицита, добар део популације грца под бременом дугова према банкама. Статистика, та сурова, често и неправедна, али мора се признати поуздана и егзактна наука, каже да целокупна норвешка популација тренутно дугује банкама око 4.000 милијарди круна (око 400 милијарди евра). Преведено с колективног дуга на задужења по глави становника, статистика показује да сваком Норвежанину, у просеку, као банкарска омча око врата, виси дуг од 74.000 евра, односно нешто више од 740.000 овдашњих круна. Било да је реч о стамбеним, потрошачким, кредитима за куповину аутомобила, бродова, чамаца, викендица или за покриће кредитних банкарских картица.

Дуг норвешких грађана у континуитету расте још од осамдесетих година. Само у последњих пет година заједнички дуг порастао је са три на четири хиљаде милијарди круна, наводи Кристијан Попе, истраживач за потрошњу са Универзитета Метрополитен у Ослу, уз упозорење да то Норвежане чини једном од најзадуженијих нација у свету. У Скандинавији су само Данци већи дужници према финансијским институцијама. Кристијан Попе посебно наглашава податак да се велики део младих парова задужио „не само до крова, већ и до димњака”.

Није тајна, нити се тиме открива топла вода, да кредити с пратећим и углавном претећим каматама, директно изазивају психичке тешкоће код дужника и могу да доведу до озбиљних здравствених проблема и обољења. Људи од искуства, стручњаци, склони су да успоставе паралелу: развод и брачни бродолом могу да буду тежак изазов за психичко стање и здравље супружника. Губитак посла или осећање извесног сиромаштва могу да нагризају, изједају или слабе човекову психу. Али, указују студије, дуг који неумитно расте, а који човек нема одакле и не може да врати, нешто је најопасније, најстрашније што може да га снађе у животу. Уз све то иде и срамота.

Најновија студија у Шведској показала је да људи који имају високе неизмирене дугове имају два и по пута веће шансе да изврше самоубиство од „обичних”, дуговима растерећених грађана. Од 180.842 Швеђанина који су били регистровани код извршитеља да имају велике и неизмирене дугове, 112 је дигло руку на себе.

Људе који не могу да се изборе с дуговима прате не само психички проблеми, већ и одређена доза стигме, односно обележја срама. Тај белег срамоте игра кључну улогу кад се дужници одлучују на самоубиство, објашњава истраживач Јерко Ројас са Универзитета Содерторнс у Шведској. Професор Ројас појашњава да овај феномен није својствен само Шведској, већ и целој Европи, где се дугови третирају као „тихе убице” и посматрају као морални проблем, пад и слом појединца у односу на целокупну заједницу.

Иначе, сваке године у Шведској самоубиство изврши око 1.000 људи. У Норвешкој број људи који подигну руку на себе варира од 600 до 700 годишње, што је више од шест пута у односу на број настрадалих у саобраћајним несрећама или број жена који изгубе битку против рака дојке.

„Ризик од самоубистава у Норвешкој због банкарских дугова сличан је као и Шведској. Студије такође показују да дуговања изазивају блаже облике психичких сметњи, као што су депресија, осећај стигматизације, али што је дуг већи, то може да изазове теже психичке болести, па чак и да доведе до фаталног исхода. Сваки дуг оптерећује све људе, али ако посматрамо посебне групе, дужници или клијенти са симптомима АДХД болести (хиперактивни поремећај, хиперактивност) су најризичнија група која може да прибегне суициду”, тврди Арне Холте, професор емеритус психологије здравља на Универзитету у Ослу.

Иако су камате у Норвешкој ниске и стабилне, експерти се слажу да су за здравље и судбину клијената најопаснији потрошачки и кредити за коришћење кредитних картица (мастер, дајнерс...), које банкари у жаргону зову несигурни или дугови без покрића.

Праву гиљотину представљају потрошачки кредити где су номиналне камате 15 одсто, односно реалне, ефективне иду чак и до 20 одсто. У опасној и ризичној зони су кредити за покриће коришћења кредитних картица и такозвани кредити за рефинансирање. Клијентима који су запали у финансијски шкрипац банка нуди да откупи и отплати дуг, у почетку им омогући да бесплатно или по нижим каматама мало „продишу” и промоле главу из живог блата у који су упали. Међутим, касније све дође на наплату и дужници још више тону у нове дугове.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pozdrav iz Norveske
Zasto mi ne objavite komentar?
ANALITICAR
Bass mi je zzao Norvezzane, pocceche da umiru od gladi. Uskoro che pocceti da dolaze u Srbiju da rade i da zaradjuju, kako se ne bi zaduzzivali.
Иван Грозни
Кажу да је амбасада Србије у Ослу затрпана захтевима Норвежана за радним дозволама у Србији.
Боривоје Банковић
@ Lillah: Да, за оне који верују да се срећа може измерити метром и кантаром или израчунати математичком једначином.
Lillah
Nekome ne vrede ni činjenice. Skandinavci su najbogatiji i najsrećniji na svetu sa najboljim školstvom i tačka.
Боривоје Банковић
Пре неку годину упознам у Грчкој Холанђанина, пензионисаног инжењера са железнице. Пита како је у Србији, ја кажем: "Никако. Плате мале, народ презадужен." На то ће он мени: "Ја сам некада увек имао у банци између десет и двадесет хиљада гулдена. Кад дођем до двадесет, купим нов ауто или реновирам кућу, па опет испочетка. Данас моја деца са факултетским образовањем имају у сваком тренутку толико евра дуга банкама." Систем је тако прављен да сви буду у дужничком ропству.
Каматовић
Када би у Србији на 40к еур требао да вратиш 39,95к еур и у Србији би сви били у дугу катастрофа овако у Србији на 40к еур треба за 40 година да вратиш 75к еур тако да зато Норвежани, иначе социјално најсређенија држава света, се задужују јер им јефтиније а ми у Србији само ко мора па и он остане без свегa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.