Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Norvežani grcaju u kreditima

Dug norveških građana raste u kontinuitetu od osamdesetih godina, a u proseku svaki stanovnik ove zemlje duguje bankama 74 000 evra, što je povećalo rizik od samoubistava
Норвешка је једна од најбогатијих земаља на свету, али су њени становници међу највише задуженима на планети (EPA-EFE/Hakon Mosvold Larsen)

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Uprkos rastućoj pandemiji virusa korona, stalnim zatvaranjima i restrikcijama, norveška privreda nikad nije stajala bolje. Izvoz ubrzano raste, naročito energenata, nafte, struje i gasa, za kojima ponajviše vape na Starom kontinentu. Istovremeno, ogromni norveški suficit dopunjuju i proizvodi tradicionalno traženi širom sveta – metali i riba, popularni losos, a poslednjih meseci znatno je povećan i izvoz električne energije.

Možda zvuči paradoksalno, ali je neumitna činjenica da gotovo sve bogatstvo kojim raspolaže Norveška duguje majci prirodi i ono uglavnom potiče iz dubine mora i okeana. Dok se u državnom kraljevskom trezoru novac presipa i kipi od suficita, dobar deo populacije grca pod bremenom dugova prema bankama. Statistika, ta surova, često i nepravedna, ali mora se priznati pouzdana i egzaktna nauka, kaže da celokupna norveška populacija trenutno duguje bankama oko 4.000 milijardi kruna (oko 400 milijardi evra). Prevedeno s kolektivnog duga na zaduženja po glavi stanovnika, statistika pokazuje da svakom Norvežaninu, u proseku, kao bankarska omča oko vrata, visi dug od 74.000 evra, odnosno nešto više od 740.000 ovdašnjih kruna. Bilo da je reč o stambenim, potrošačkim, kreditima za kupovinu automobila, brodova, čamaca, vikendica ili za pokriće kreditnih bankarskih kartica.

Dug norveških građana u kontinuitetu raste još od osamdesetih godina. Samo u poslednjih pet godina zajednički dug porastao je sa tri na četiri hiljade milijardi kruna, navodi Kristijan Pope, istraživač za potrošnju sa Univerziteta Metropoliten u Oslu, uz upozorenje da to Norvežane čini jednom od najzaduženijih nacija u svetu. U Skandinaviji su samo Danci veći dužnici prema finansijskim institucijama. Kristijan Pope posebno naglašava podatak da se veliki deo mladih parova zadužio „ne samo do krova, već i do dimnjaka”.

Nije tajna, niti se time otkriva topla voda, da krediti s pratećim i uglavnom pretećim kamatama, direktno izazivaju psihičke teškoće kod dužnika i mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema i oboljenja. Ljudi od iskustva, stručnjaci, skloni su da uspostave paralelu: razvod i bračni brodolom mogu da budu težak izazov za psihičko stanje i zdravlje supružnika. Gubitak posla ili osećanje izvesnog siromaštva mogu da nagrizaju, izjedaju ili slabe čovekovu psihu. Ali, ukazuju studije, dug koji neumitno raste, a koji čovek nema odakle i ne može da vrati, nešto je najopasnije, najstrašnije što može da ga snađe u životu. Uz sve to ide i sramota.

Najnovija studija u Švedskoj pokazala je da ljudi koji imaju visoke neizmirene dugove imaju dva i po puta veće šanse da izvrše samoubistvo od „običnih”, dugovima rasterećenih građana. Od 180.842 Šveđanina koji su bili registrovani kod izvršitelja da imaju velike i neizmirene dugove, 112 je diglo ruku na sebe.

Ljude koji ne mogu da se izbore s dugovima prate ne samo psihički problemi, već i određena doza stigme, odnosno obeležja srama. Taj beleg sramote igra ključnu ulogu kad se dužnici odlučuju na samoubistvo, objašnjava istraživač Jerko Rojas sa Univerziteta Sodertorns u Švedskoj. Profesor Rojas pojašnjava da ovaj fenomen nije svojstven samo Švedskoj, već i celoj Evropi, gde se dugovi tretiraju kao „tihe ubice” i posmatraju kao moralni problem, pad i slom pojedinca u odnosu na celokupnu zajednicu.

Inače, svake godine u Švedskoj samoubistvo izvrši oko 1.000 ljudi. U Norveškoj broj ljudi koji podignu ruku na sebe varira od 600 do 700 godišnje, što je više od šest puta u odnosu na broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama ili broj žena koji izgube bitku protiv raka dojke.

„Rizik od samoubistava u Norveškoj zbog bankarskih dugova sličan je kao i Švedskoj. Studije takođe pokazuju da dugovanja izazivaju blaže oblike psihičkih smetnji, kao što su depresija, osećaj stigmatizacije, ali što je dug veći, to može da izazove teže psihičke bolesti, pa čak i da dovede do fatalnog ishoda. Svaki dug opterećuje sve ljude, ali ako posmatramo posebne grupe, dužnici ili klijenti sa simptomima ADHD bolesti (hiperaktivni poremećaj, hiperaktivnost) su najrizičnija grupa koja može da pribegne suicidu”, tvrdi Arne Holte, profesor emeritus psihologije zdravlja na Univerzitetu u Oslu.

Iako su kamate u Norveškoj niske i stabilne, eksperti se slažu da su za zdravlje i sudbinu klijenata najopasniji potrošački i krediti za korišćenje kreditnih kartica (master, dajners...), koje bankari u žargonu zovu nesigurni ili dugovi bez pokrića.

Pravu giljotinu predstavljaju potrošački krediti gde su nominalne kamate 15 odsto, odnosno realne, efektivne idu čak i do 20 odsto. U opasnoj i rizičnoj zoni su krediti za pokriće korišćenja kreditnih kartica i takozvani krediti za refinansiranje. Klijentima koji su zapali u finansijski škripac banka nudi da otkupi i otplati dug, u početku im omogući da besplatno ili po nižim kamatama malo „prodišu” i promole glavu iz živog blata u koji su upali. Međutim, kasnije sve dođe na naplatu i dužnici još više tonu u nove dugove.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pozdrav iz Norveske
Zasto mi ne objavite komentar?
ANALITICAR
Bass mi je zzao Norvezzane, pocceche da umiru od gladi. Uskoro che pocceti da dolaze u Srbiju da rade i da zaradjuju, kako se ne bi zaduzzivali.
Иван Грозни
Кажу да је амбасада Србије у Ослу затрпана захтевима Норвежана за радним дозволама у Србији.
Боривоје Банковић
@ Lillah: Да, за оне који верују да се срећа може измерити метром и кантаром или израчунати математичком једначином.
Lillah
Nekome ne vrede ni činjenice. Skandinavci su najbogatiji i najsrećniji na svetu sa najboljim školstvom i tačka.
Боривоје Банковић
Пре неку годину упознам у Грчкој Холанђанина, пензионисаног инжењера са железнице. Пита како је у Србији, ја кажем: "Никако. Плате мале, народ презадужен." На то ће он мени: "Ја сам некада увек имао у банци између десет и двадесет хиљада гулдена. Кад дођем до двадесет, купим нов ауто или реновирам кућу, па опет испочетка. Данас моја деца са факултетским образовањем имају у сваком тренутку толико евра дуга банкама." Систем је тако прављен да сви буду у дужничком ропству.
Каматовић
Када би у Србији на 40к еур требао да вратиш 39,95к еур и у Србији би сви били у дугу катастрофа овако у Србији на 40к еур треба за 40 година да вратиш 75к еур тако да зато Норвежани, иначе социјално најсређенија држава света, се задужују јер им јефтиније а ми у Србији само ко мора па и он остане без свегa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.