Зашто Санчез неке подсећа на Деда Мраза

Да ли је Папа Ноел, како Шпанци зову Деда Мраза, био посебно дарежљив у 2021. или је влада у Мадриду само водила политику каква се и очекује од једне европске државе, питање је на које ће се одговор тражити и у 2022.

Кад је званични Мадрид у новембру одлучио да ће држава омогућити бесплатну вештачку оплодњу свим женама, без обзира на њихов брачни статус или сексуалну оријентацију, била је то последња у низу прогресивних мера које је шпанска влада донела 2021, привлачећи велику пажњу и других, посебно европских земаља.

Раније је државно здравствено осигурање покривало ин витро само за хетеросексуалне Шпанкиње које су у браку или дугој вези, али је од сада ова медицинска интервенција доступна и женама без партнера, лезбијкама и трансродним особама које су у стању да зачну (особама које су рођене као жене, али се осећају и изјашњавају као мушкарци). Женама из ових категорија становништва осигурање је досад покривало вештачку оплодњу само ако су живеле у покрајинама које су водиле напреднију социјалну политику. Захваљујући одлуци која је донета у Монклои, седишту владе у Мадриду, то више није ствар избора регионалних управа, већ је ин витро и овом делу популације омогућен у свим деловима Шпаније.

Како пише лист „Паис”, организације за заштиту људских права поздравиле су овај потез премијера Педра Санчеза и процениле да ће већ у први мах корист имати око 8.500 пацијенткиња. Једно од Санчезових предизборних обећања било је да ће унапређивати права жена и ЛГБТ особа, а већину ресора у његовој влади држе министарке. Осим Санчезових социјалиста, владу чини и Унидас подемос, странка која води крајње левичарску политику и противи се мерама штедње, упркос економским недаћама.

Према проценама коалиционе владе, Шпанија је 2021. одвојила више од три милијарде евра за нови вид социјалне помоћи – „основну плату”, познату још и као „плата за незапослене”. Монклоа је 2020. покренула овај програм за становнике најтеже погођене привредном кризом коју је изазвала епидемија вируса корона. Сви који су се квалификовали примају најмање 462 евра, а највише 1.100 евра месечно на конто „гарантоване плате”, док у ту своту не улази и друга социјална помоћ коју прималац може и даље да добија, преноси дневник „Мундо”. Програмом је на почетку обухваћено око 100.000 домаћинстава, у плану је проширење на милион породица, а предност је дата самохраним родитељима.

Нешто пре одлуке о вештачкој оплодњи, Санчезов кабинет донео је и меру која би требало да заштити најмлађе – забранио је да се почев од 2022. нездрава храна рекламира деци и тинејџерима. На „црну листу” стављени су сокови, колачи, чоколаде, сладолед и други слаткиши. Ови производи не смеју да се оглашавају на дечјим телевизијама, док ће на другим каналима бити склоњени у доба дана кад су малишани испред екрана. „Јутјуб”, друштвене мреже, сајтови и новине морају да уклоне огласе који су намењени потрошачима млађим од 16 година, а рекламирају намирнице с превише шећера. Влада се одлучила на овакав корак јер званични подаци показују да свако треће дете у Шпанији има прекомерну тежину или је гојазно.

Пиринејску краљевину у 2022. очекује још један прогресиван „експеримент” – четвородневна радна недеља. Влада се договорила са око 200 фирми да покрену трогодишњи пројекат који предвиђа да ће између 3.000 и 6.000 запослених радити четири дана у недељи за исту плату. У буџету за 2022. одвојено је 10 милиона евра помоћи за пријављене компаније, а ако интересовање порасте, држава би до краја програма могла да издвоји још 40 милиона евра, укључујући новац из европских фондова.

Монклоа је прихватила ову иницијативу после истраживања која су показала да је велики број запослених исцрпљен и да се суочава с менталним тегобама због посла, због чега ни квалитет рада није на очекиваном нивоу. Послодавци и министарства анализираће експеримент и утврдити да ли је 32-часовна радна недеља утицала на продуктивност, боље здравље радника и повећање запослености и да ли је то модел на који треба прећи и после пробног периода.

Док десничарска опозиција и фискални конзервативци сматрају да је Санчез превише дарежљив и упозоравају да треба радити више, а не мање, да би се изашло из кризе, подржаваоци владиних мера сматрају да Шпанија није урадила ништа што се не би очекивало од европске земље која жели да поштује људска права и буде држава благостања. Заговорници ових идеја одговарају и да држава не покушава да буде Деда Мраз који поклања новац фирмама да би прешле на 32-часовну радну седмицу, већ да полази од претпоставке да ће продуктивност порасти после преласка на ново радно време. Због тога влада и намерава да само у првој години у потпуности субвенционише зараду за осам часова који ће недостајати, али да у трећој години програма послодавцима надокнади само четвртину те суме. Наводи се да Шпанци имају далеко већи број радних сати од Немаца, али да Немачка има далеко већу продуктивност од Шпаније. На Пиринејском полуострву постоје компаније које су већ самоиницијативно скратиле радну седмицу не чекајући државну помоћ, после чега су пријавиле да мањи број запослених одсуствује с посла и да су порасли продуктивност и задовољство радника.

Шпанија је била пионир радничких права кад је 1919. прихватила осмочасовни радни дан и међу првим је земљама на свету које су признале истополне бракове, па за поборнике Санчезове владе нове мере нису револуционарна одступања, већ наставак традиције.