Обама у прапрадедовини

Када би немачки бирачи били позвани да се изјасне о изгледима демократског кандидата на предстојећим изборима за председника САД, Бараку Обами би лакнуло. Уочи његове јучерашње посете Берлину, емпиричари су израчунали да седамдесет и два одсто упитаних Немаца подржава Обаму. Штавише, три од четири тамошња бирача дала би глас тамнопутом Американцу, ако би се, којим чудом, кандидовао у Немачкој. Извештачи су, такође, забележили да немали број Немаца уздише: „Зашто ми немамо таквог политичара?”

Шире гледано, Обама је, капљицом или две крви која му тече у венама, немачког порекла. Амерички генеалог Вилијам Адамс Рајтвизнер прецизно је израчунао да Обамино немачко порекло износи 4,6875 одсто. Кристијан Гуткнехт, исељеник у првој половини осамнаестог века из царске немачке покрајине Алзас, тада под управом Беча (данас саставни део Француске), био је прапрадеда Барака Обаме, по мајчиној линији.

Обелодањивање података о немачким коренима Барака Обаме пласирано је јуче у ударним, јутарњим вестима, не би ли се што више Немаца одлучило да присуствује његовом јавном наступу у вечерњим сатима, испред Стуба победе. Очекивано је, у најмању руку, стотинак хиљада посетилаца. Оптимисти су предвиђали да ће број Обаминих „гостију на улици” премашити милион посетилаца. Таква размишљања, или надања, свеједно, нису била без основа. На то указује податак да је градоначелник Берлина наложио затварање саобраћаја на потезу између Бранденбуршке капије и Стуба слободе и ставио га посетиоцима Обаминог наступа на располагање. Ова реакција сматра се почашћу, која се уобичајено пружа немачким асовима после великих спортских тријумфа.

За разлику од широких, извесно знатижељних маса, долазак Обаме пропраћен је са извесном резервом у политичким круговима. Преовладавала је скепса о истинитим намерама Обаме у случају да постане председник САД. Посебно је наглашена принципијелна одлука Немачке – неки говоре о општој, други о уставној обавези – да свој ангажман у склопу такозваних мировних мисија широм света „не распиње на ширем тапету” него што је то до сада био случај. Управо супротан ефект, чини се, прижељкивао је Обама. Својим доласком у Берлин, изабраном за прву адресу европске турнеје, али и серијом разговора са немачким политичарима, ставио је до знања традиционално више рангираним европским савезницима, Великој Британији и Француској, да уз немачку помоћ намерава да спроведе у дело свој зацртани наум о новој америчко-европској сарадњи. Такав утисак, односно и исправност хипотезе, потврђује и Обамина одлука да управо у Берлину – никако у Лондону или у Паризу – одржи једини, планирани говор у јавности.

„Ново зближавање Европе и САД”, крилатица Обамине европске турнеје, извесно није одушевило ни канцелара Меркелову, ни њеног министра спољних послова Франка Валтера Штајнмајера. У разговорима Обаме са поменутим политичарима, проглашеним „ћаскањем у оквиру приватних посета”, наводно је констатовано далеко мање заједничких, односно додирних тачака, него што је Обами било мило, тврде немачки извори. У кабинету Ангеле Меркел, примера ради, закључно је констатовано да су она и њен гост имали корисну размену мишљења о токовима светске трговине и о заштити светске климе... Овакав опис садржаја разговора, посматран кроз призму дипломатског опхођења, не значи ништа друго већ да у разговорима није ништа ново и ништа значајно договорено – све је остало на нивоу међусобног уважавања.

За разлику од Обамина три званична домаћина – канцелара Меркелове, министра спољних послова Штајнмајера и градоначелника Берлина Клауса Воверта – неколицина кључних политичара из оба коалициона лагера, са крила грађанске левице и из демохришћанског центра, оштро су критиковали ниво уважавања, ипак, тек кандидата за председника САД. „Шта ће тек бити, који ћемо циркус приредити ако уистину постане председник”, запитао се Петер Рамзауер, утицајни шеф баварске земаљске страначке организације ЦСУ, иначе вишедеценијског партнера демохришћана на свим изборима. Рамзауер је додао: „Не дај боже да један изабрани председник пожели да му се приреди сличан спектакл... На пример турски председник Ердоган или његов премијер?”

Оштрије речи критике упутио је први реторичар Зелених Фолкер Бек. Изразивши сумњу у примереност нивоа почасти који је указан Обами у Берлину, истакао је: „Председнички кандидат (САД) који гради своју будућу каријеру, између осталог, на обећању да ће се доследно залагати за опстанак смртне казне није прихватљив као пријатељ једне европске нације... На крају крајева, чак је и у Русији укинут такав вид кажњавања.”