У Србији нема епидемија заразних болести

Епидемиолошка ситуација у Србији је мирна и уобичајена за прве летње месеце, изјавила је за „Политику” др Мила Вучић-Јанковић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, пошто је анализирала пријаве из целе Србије од априла до прве недеље јула, као и хитне пријаве евентуалних епидемија.

У Србији за сада нису забележени случајеви хеморагичних грозница, као што су мишја или крпељска грозница, што смо ранијих година већ у ово доба године имали, када нам је статистика била заједничка са Црном Гором и Косовом. Јавност у овом тренутку највише интересује каква је ситуација са менингитисом, због вести о наводном повећању броја оболелих од ове болести на Црногорском приморју. Од 2002. године Црна Гора више не шаље извештаје о епидемиолошкој ситуацији, па су наши лекари ранијих година само посредно добијали податке о епидемијама цревних заразних болести на Црногорском приморју, тако што би пацијенти стизали до лекара у Београду и осталим градовима.

– У Србији је број пријављених случајева од вирусног менингитиса, која се води као болест прљавих руку, уобичајен за прве летње месеце. За сада немамо регистроване епидемије, само смо од 20. маја до 16. јуна у једном засеоку у општини Љиг имали петоро оболелих из школе коју похађа 20 ђака. Грађани треба да знају да је вирусни менингитис цревна, заразна болест, благог тока, која се преноси контактом, па је главна мера заштите редовно прање руку сапуном и текућом водом – каже др Вучић-Јанковић.

Наша саговорница такође подсећа грађане да у летње доба заразе прете из стајаћих вода и бара, па купање деце у овим водама, као у сеоским потоцима, може да буде опасно по здравље. Она подсећа све излетнике, који једва чекају да се напију хладне воде са првог извора, да због опасности да је извор загађен неким ентеровирусима преко глодара, дивљих или домаћих животиња, и то може бити пут заразе. Саветује да се воће и поврће пере под јаким млазом текуће воде, а не да се, на пример, држи потопљено у води.

– Велика је, наравно, разлика између вирусног менингитиса, који никада не доводи до смртног исхода и не изазива трајна оштећења, и бактеријског менингитиса, који се преноси респираторним путем, односно преко ваздуха. Међутим, ни бактеријски менингитис више није тешка болест као пре 30 или 40 година, јер када се ова болест открије на време успешно се лечи антибиотицима и не оставља последице – каже докторка Вучић-Јанковић, подсећајући колико су симптоми ових болести различити.

Вирусни менингитис има врло благи ток, јављају се главобоље, безвољност, поспаност, ретко проливи и блага укоченост врата. Код бактеријског менингитиса клиничка слика је драматична и препознатљива по високој температури, јаким главобољама, а пацијент одаје утисак тешког болесника и што пре треба потражити помоћ лекара.

Епидемиолози се и овог лета срећу с појединачним случајевима тровања храном изазваним бактеријом салмонелом, као и шигелом, али за сада није било већих епидемија. Они тек очекују пораст цревних зараза, које трају све до октобра, па чак и дуже, ако је тај месец топао. Занимљиво је да је тек пре седам дана, тачније 17. јула, и званично одјављена епидемија жутице у Нишком округу. Др Вучић-Јанковић наводи да је епидемија трајала дуго и да је, како закон налаже, могла да буде одјављена тек пошто месец дана и дуже од последњег пријављеног случаја (20. јуна) није било нових оболелих. У овој епидемији жутице А оболело је 1.317 особа, али ниједан пацијент није умро. Ризику од оболевања било је изложено 250.000 људи.