Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бележење умирања од ковида 19

Јасно је, а то су признавали и поједини чланови Кризног штаба, да је број умрлих од ковида 19 у Србији отприлике троструко већи него што сазнајемо из медија. Са око 7000 умрлих од ковида 19 на сваких милион становника ми смо у самом врху светске листе по тежини погођености пандемијом
(Pixabay)

До краја 2022. број грађана Србије званично умрлих од ковида 19 биће око 12.700. То је импресиван губитак за једну малу земљу, а одговара читавој дивизији војника страдалих у рату. Једини проблем је што је стварни број жртава пандемије још много већи. Размотримо чињенице.

Према службеним подацима Републичког завода за статистику, само током 2020. године са дијагнозом ковида 19 сахрањено је, односно кремирано је 10.356 наших сународника. То је нова болест, па је број њених жртава у претходном десетогођу био нула. Поређење умирања током 2020. са 10-годишњим просеком указује да је и неких других узрока смрти било знатно више него што би се очекивало. Физичар и статистичар Игор Смолић је сажео и табеларно приказао податке Републичког завода за статистику из којих се види да је, уз умрле од раније непознатог ковида 19, упадљив вишак смртности забележен у још три групе болести: срца и крвних судова (3629), система за дисање (1036) и недовољно дефинисаних стања (928). Несумњиво је да је и многе међу њима у гроб однео нови вирус корона.

С друге стране, оболелих од рака као узрока смрти било је за 812 мање него што би се очекивало. И овде је објашњење логично. С једне стране, неке грађане у поодмаклој фази малигног процеса покосио је ковид 19, а с друге стране, пандемија јесте негативно утицала на рану дијагнозу и благовремено лечење рака, али ће се последице тих пропуста тек сагледавати. Мада су скрининг програми и други начини откривања рака трпели и мада су хируршке, зрачне и медикаментозне интервенције често касниле, пацијенти којима су ускраћене наведене мере нису одмах умрли. Некима из те групе животни век ће бити скраћен, па ће умрети за две–три–четири, уместо за пет–десет или више година.

Осталих болести било је мало мање или мало више него што одговара очекивањима, а укупан вишак смрти у 2020. износио је 15.220 умрлих преко 10-годишњег просека. За 2021. годину Републички завод за статистику дао је прелиминарне податке за првих 11 месеци. Просек је премашен за 31.679 умрлих. Лако је израчунати да би, без пандемије, до краја новембра 2021. у животу остало 46.799 (15.220+31.579) наших људи, а по неким страним изворима тај број је још већи – 48.399. Уколико буде коришћена иста методологија (поређење са 10-годишњим просеком пре пандемије, тј. са периодом 2010–2019), вишак смртности закључно са децембром лако може да достигне 50.000. По аналогији са 2020. годином, укупан број умрлих на чијој би потврди о смрти била уписана дијагноза ковида 19 прешао би 35.000.

Вратимо се сада на оних нешто више од 12.500 умрлих од почетка епидемије о којима слушамо сваког дана. Када бисмо тај број прихватили као реалан одраз стварног стања и сетили се податка о 10.356 умрлих од ковида 19 у 2020, значило би да је та болест у 2021. однела само мало више од 2000 људи. Толико жртава је, међутим, бележено на сваких пет недеља протекле јесени.

Јасно је, а то су признавали и поједини чланови Кризног штаба, да је број умрлих од ковида 19 у Србији отприлике троструко већи него што сазнајемо из медија. Са око 7000 умрлих од ковида 19 на сваких милион становника ми смо у самом врху светске листе по тежини погођености пандемијом.

Зашто је важно да знамо истину? Прво, грађани би били опрезнији и више склони прихватању мера када би били свесни стварних размера оболевања и умирања. Друго, епидемиолошка теорија каже да је за спровођење успешне противепидемијске борбе важно стећи поверење људи и њихову спремност за сарадњу. Треће, поверење се стиче искреношћу и третирањем грађана као разумних јединки, а не недовољно зрелих објеката које треба уљуљкивати било улепшавањем стварности, било плашити сејањем панике. Четврто, ми смо у посебно деликатној ситуацији јер смо сви – власт, лекари и медији – слали народу контрадикторне поруке и довели до њихове резигнације. Успостављање порушених веза важно је не само због ове болести, већ и због колико-толико хармоничног функционисања друштвене заједнице.

Остаје питање да ли је могуће обезбедити макар приближно тачне податке. Наравно да јесте. То чине Буркина Фасо, Еритреја, Монголија и друге земље. Ми чак нисмо жалили пара да још на самом почетку, крајем марта 2020, уведемо интегрисани електронски систем прикупљања података. Не само свака дијагноза ковида 19, већ и свака промена болесниковог стања (хоспитализација, доспевање у јединицу интензивне неге, смрт), морала је да буде пријављена у року од два сата. Другим речима, постојао је потпуни преглед ситуације у реалном времену, што је кључно за предузимање одговарајућих мера. Систем је касније мењан, али само са циљем да буде још савршенији.

Да закључимо: могуће је и потребно је да јавности буду доступни реални подаци о оболевању и умирању од инфекције новим вирусом корона.

Eпидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Odlična analiza, svaka čast, profesore.
Вељац
Лако је увидом у статистичке податке рођени-умрли на сајту СЗ Србије видети да на једног умрлог од ковида долази скоро троје умрлих у вишку од статистичког просека (око 102к годишње) подаци за месец објављују се око 24. у месецу за претходни а у статистичким билтенима су детаљи.
Dokumentovano
Izveštaj Italijanskog visokog instituta za zdravlje: od 130.468 umrlih samo 3.783 je umrlo zbog korona virusa u Italiji do sada. Čak 67,7% umrlih je imalo više od tri dodatne bolesti. 7.1.22. direktorka CDC Rochelle Walensky na TV "ogromna većina umrlih od Covid-19 u SAD imala višestruke komorbiditete. U 75% smrtnih slučajeva dokumentovano je 4 i više ozbiljnih prethodnih i sekund. bolesti". Prof. John Ioannidis u Studiji o smrtnosti od kovid infekcije IFR pokazuje da je stopa smrtnosti 0,15%
@Zemunac
Kada bi ste se vi razumeli u virusoloiju, znali bi da mutiranje virusa zahteva dovoljnu koncentraciju virusa i DOVOLJNO vremena za razvoj i deobe. Nijedno ni drugo nisu ispunjeni u telu imunizovanog pacijenta. Imuni sistem pacijenta ne dozvoljava ni dovoljnu koncentraciju ni dovoljno vremena za mutacije. Zato su novi sojevi virusa (delta, omikron) otkriveni upravo u delovima sveta sa niskim stepenom vakcinacije. Vaše "znanje virusologije" izgleda potiče sa antivakserskih Jutjub filmova.
Земунац
Re: @Zemunac Да се бар мало разумете у вирусологију знали бисте да вируси мутирају тек када наиђу на организам, који је отпоран на њих. Такав организам је организам ВАКЦИНИСАНИХ и они су разлог зашто вирус мутира. Код невакцинисаних нема потребе за мутацијом зато што немају изграђен имуни одговор. Светски познати вирусолози и епидемиолози су признали две грешке: вакцинацију усред пандемије, која је изазвала непредвиђене мутације и вакцинисање без утврђеног медицинског стања пре вакцинисања.
Прикажи још одговора
Statistika, hmm
Sinoc slusam apel na bogate zemlje da doniraju vise vakcina jer je u tzv. siromasnim zemljama samo 8% (djelimicno) vakcinisanih. Razmisljam, pa oni tamo nista drugo ne rade nego po citav dan kopaju mrtve od korone, normalnog zivota nema. A onda vidis neke druge slike...
Земунац
Зашто не помињете препоруку СЗО да се за свакога умрлог, ко је позитиван на ковид, пише да је примарни узрок смрти ковид? Знате још давно је Владимир Булатовић Виб рекао: ''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика.''.
Драган П.
Земунац: То о чему говорите последица је преоптерећења здравственог система услед огромног броја пацијаната са ковидом. Десило се то у целом свету. Дакле, огроман број оболелих од ковида изазива две ствари - огроман број умрлих од ковида и преоптерећење здравственог система, услед чега је повећан број смрти и од других болести. Колико је болница претворено у ковид болнице, због огромног броја болесних од ковида? Јако пуно. А од пуно болесних пуно је и мртвих. Али за вас је то теорија завере?
Земунац
@Драган П. Требало је у септембру 2020 да одем на контролу код мог кардиолога. Нисам могао, јер је КБЦ ''Земун'' био у ковид систему. Још увек нисам отишао, а када ћу не зна се. Мени је за сада добро, али колико њих је због тога умрло не дочекавши да оде код лекара?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.