Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 30.12. 2021.

Овај пут за цео свет

Број у имену болести враћа нас на 2019. годину, но прва права пандемијска година била је 2020. И мада смо се колективно надали да ће 2021. бити година „повратка у нормалност”, испоставило се да смо остали у пандемијском наративу, а да се као кључна парадигма наметнула – вакцина
Шакира изводи хит Wака Wака на Светском првенству у фудбалу 2010. године (EPA/ Kerim Okten)

РЕЧ ГОДИНЕ 2021

Реч вакцинација долази од латинске речи крава – Vacca. Пре 12 година Светско првенство у фудбалу одржано је у Јужноафричкој Републици. Химна тог првенства била је песма колумбијске певачице Шакире Wака Wака (This Time for Africa). Фраза Wака Wака у камерунском сленгу значи „Уради то”, а This Time for Africa на енглеском је, наравно, „Овај пут за Африку”. Дванаест година касније камерунска Wака се као никад раније римује с латинским Vacca. Песма би се заправо могла звати Wака Vacca, што ће буквално рећи „Уради вакцину”

Болест ковид 19 појавила се у Кини крајем 2019. године – отуда јој и име. Ипак, док смо чекали нову 2020, мало ко је очекивао да ће та година бити обележена пандемијом. Тек у фебруару 2020, кад је кренула масовна зараза у северној Италији, Европа се, укључујући и Србију, заиста забринула. Пролеће 2020. било је време масовних локдауна. Човечанство је у то време још гајило наду у брзо решење, у долазак лета, рецимо. Кад лето није донело крај, све наде су усмерене ка науци, ка евентуалном проналаску лека или, још боље, вакцине.

Испрва многи нису веровали да је вакцину могуће произвести брзо, а у поређењу с неким претходним епидемијама. Ипак, некако око годишњице појаве вируса, односно крајем 2020. године, почела је и вакцинација. Захваљујући томе, многи су се надали да ће 2021. бити година краја пандемије.

Испоставило се да су сви оптимисти били у криву. Нову 2022. годину поново чекамо у пандемијским условима, а на нивоу масовне психологије вероватно с више песимизма него прошле године. Вакцина напослетку ипак није била чаробни штапић.

Ипак, вакцинација је феномен који је очигледно обележио претходну годину, па стога и није чудно да су у већини избора за „реч године” потенциране речи у вези с вакцинацијом. У избору речника „Meriam Webster” то је реч vaccine, док је Оксфордски речник изабрао њену варијацију – vax.

И пре пандемија ковида 19, тема вакцинације знала је бити медијски атрактивна. Мада су управо захваљујући вакцинама на Западу практично искорењене многе опаке болести попут, рецимо, дечје парализе, само неколико деценија након тог епохалног тријумфа почела се јављати скепса спрам вакцина. Наоко парадоксално, она је чешћа код образовне популације, него код оних необразованих.

Отуд се, ето, појавила још једна реч коју нису бирали за реч године, а комотно су могли – антиваксери. Њихов опрез као опрез можда и не би био толико проблематичан да се њихова несклоност вакцинацији тиче само њих. Она, међутим, угрожава и друге људе, нарочито оне старије те оне с коморбидитетима.

Сама чињеница, међутим, да се практично паралелно појавило неколико вакцина, а да је свака од њих била везана за неку велику силу у целу ствар је увела не само биолошке или биополитичке валере него и оне геополитичке. Доминација ове или оне вакцине у овој или оној земљи обично је и јасна индикација њеног глобалног положаја. Прича о неутралности Србије, односно о „четири стуба српске спољне политике”, никада није деловала толико уверљиво као кад се с пролећа ове године у Србији заиста и у пракси могло бирати између четири различите вакцине: кинеске, руске и двеју „западних”. Ипак, кад се после укидања првог локдауна поново створила могућност за туристичка путовања, показало се да су неке вакцине ипак једнакије од неких других, колико год нас струка убеђивала да је икаква боља од никакве.

И у контексту регионалне политике, позив српских власти држављанима суседних земаља да се у Србији бесплатно вакцинишу био је један од најкоментарисанијих и најхваљенијих потеза. И мада су у већини коментара с разлогом понајвише потенцирани разлози хуманости и солидарности, није ипак мањкало ни оних који су у свему видели понајвише пи-ар, односно који су тврдили да би тим вакцинама свакако истекао рок трајања, па их је бољи донирати, него уништавати. У сваком случају, неки млади људи из Албаније, БиХ, Црне Горе и Македоније овако су први пут дошли у Србију, поневши натраг лепе успомене, што о самој Србији, што о љубазности и професионалности овдашњег медицинског особља.

Већ неколико месеци након почетка вакцинације на карти света су се и у том новом контексту појавиле поделе које су, можда понешто друкчије него за време хладног рата, откривале истину о „првом”, „другом” и „трећем” свету. Проценат вакцинисаних у најбогатијем делу света углавном је ишао преко 65 посто, на рубовима тог света магична је цифра била око 50 посто, док су у најсиромашнијим деловима света проценти ишли од једноцифрених до максимално тридесетак посто. С једне стране у томе нема ничег изненађујућег; с друге, међутим, пандемија је врста невоље која је заиста глобална. У овако глобализованом свету практично је немогуће искоренити је у једној земљи или на само једном делу неког континента.

Прича о „открићу” вакцинације на Западу узбудљива је попут романа и достојна велике књиге или барем опширног фељтона. У најкраћем, мада је Запад већ вековима био преузео штафету научне авангарде и напретка, вакцинација је стигла с Оријента, из Османског царства, које је већ добило надимак „болесника на Босфору”. Чак и неписмени сељаци из Анадолије, рецимо, знали су да намерном заразом крављим богињама могу себе и друге заштитити од много опаснијих и смртоносних великих богиња. Није се тада знало ништа о вирусима и узрочницима болести, али се знало шта у пракси функционише. Та је пракса затим стигла на Запад, да би се касније открио механизам на којем цела ствар „шљака”. Тако је настала вакцинација, а сама реч, реч која је, ево, проглашена најважнијом и симболички најпотентнијом у 2021, долази од латинске речи крава (Vacca) као сећање на причу о крављим богињама.

То да је човечанство једно и јединствено, да смо сви један род, како гласи чувена шаховска формула (gens una sumus) истовремено је и нешто толико очигледно и нешто на шта, успркос тој очигледности, на људе треба стално подсећати. Један од глобално најишчекиванијих догађаја у новој 2022. години је Светско првенство у фудбалу. Пре 12 година Светско првенство у фудбалу одржано је у Јужноафричкој Републици. Као својеврсна химна тог првенства појавила се песма колумбијске певачице Шакире под насловом Wака Wака (This Time for Africa). Фраза Wака Wака у камерунском сленгу значи „Уради то”, а This Time for Africa на енглеском је, наравно, „Овај пут за Африку”.

Дванаест година касније камерунска Wака се као никад раније римује с латинским Vacca. Песма би се заправо могла звати Wака Vacca, што ће рећи „Уради вакцину”, али овај пут би поднаслов међу заградама био мало друкчији и гласио био This Time for the Whole World, односно „Овај пут за цео свет”. То не значи да опет не треба кренути од Африке, Африке која је свакако колевка целог људског рода, Африке чије су земље углавном пресиромашне да би саме купиле вакцине. Пандемија ће једном да се заврши, а ако би из ње требало извући неке лекције, једна од њих је засигурно лекција солидарности, не чак нужно из перспективе неке кантовске или било какве друге етике, него скоро и из перспективе себичности. Има проблема који су заиста глобални и који се заиста морају решавати на глобалном нивоу. Ако је вакцина решење, она је решење свуда, јер ако не буде свуда, неће напослетку бити нигде. Идемо за цео свет.

 


Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.