Јатаци на удару закона

Мали број људи који је знао где се крије хашки оптуженик Радован Караџићнајвероватније ће одговарати пред Већем за ратне злочине. Према речима тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, тужилаштво неће оклевати да примени Закон о организацији и надлежности органа у поступку за ратне злочине. Изменама тог закона од 5. новембра 2007. године предвиђено да ће се свим лицима, која су помагала извршиоцима ратних злочина после почињеног дела, судити пред овим већем.

– Не треба ништа прејудицирати, али у случају да дође до хапшења лица која су помагала Радовану Караџићу она ће, свакако, бити процесуирана пред Већем за ратне злочине – рекао је Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине.

Овај закон, међутим, неће важити за групу оптужених којима је Друго општинско јавно тужилаштво у Београду на терет ставило да су помагали у скривању хашког бегунца Ратка Младића. Иако се београдски Други општински суд у Београду, крајем прошле године огласио ненадлежним за вођење овог поступка, Окружни суд је, одлучујући по жалбама уложеним на ову одлуку, одлучио да поступак против Младићевих јатакаипак буде окончан пред судом пред којим је и започет.

Одлучујући по изјављеним жалбама, Окружни суд је „нашао да су жалбе основане с обзиром на то да су измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине ступиле на правну снагу у току трајања кривичног поступка и да се не могу ретроактивно примењивати”.

Образлажући одлуку због које је суд донео овакву одлуку, суд се позвао на поменуте измене и допуне Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине којима је предвиђено да је за процесуирање помагача хашких оптуженика надлежно Веће за ратне злочине Окружног суда.

– Други општински суд је, после одлуке Окружног суда, поново донео решење којим се оглашава ненадлежним за поступак против оптужених за помагање у скривању Ратка Младића. С обзиром на то да одлука по овом решењу још није донета, наставак главног претреса није заказан – објаснила је Нада Ђорђевић, секретар Другог општинског суда у Београду.

У досадашњем току поступка, окривљени су изнели одбрану после чега је уследило саслушање сведока. Због помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела, на оптуженичкој клупи налазе се Јово Ђого, Марко Лугоња, Татјана Васковић, Станко Ристић, Благоје Говедарица, Љиљана Васковић, Саша Бадњар, Предраг Ристић, Ратко Вучетић, Борисав Ивановић и Бојан Васковић. Оптужницом Другог општинског тужилаштва на терет им се ставља да су у „продуженом трајању” помагали Младићу, иако су знали да је тужилац Хашког трибунала подигао оптужницу против њега која га терети за 15 кривичних дела.

Према наводима оптужнице, Ратко Младић крио се од 1. јуна 2002. до 25. јануара 2006. године у становима на адресама Јурија Гагарина број 118 и 183, Пеђе Милосављевића 24, Трећи булевар 48, Црнотравска 1г и Владимира Поповића 24 у Београду, наводи се у оптужници коју је подигло Друго општинско тужилаштво. Прво „склониште” одбеглог генерала било је у Улици Пеђе Милосављевића број 24, у стану Ратка Вучетића, иначе оптуженог да је са још девет особа учествовао у скривању Ратка Младића. На поменутој адреси, хашки оптуженик се задржао од 15 до 30 дана, после чега, у договору са такође оптуженим Станком Ристићем, мења локацију и прелази у стан у Улици Јурија Гагарина број 183.

Хашки бегунац се у овом стану скривао све до 1. октобра 2002. године када се „сели” у Трећи булевар број 48. Младићеви јатаци, који су као и претходног пута изнајмили стан за бегунца, са власником стана на поменутој адреси закључују уговор о коришћењу стамбеног простора до краја фебруара 2003. године. Ратко Младић се, међутим, у поменутом стану скривао свега 45 дана. Стан напушта зато што у њега, због теренске контроле, долазе припадници ОУП Нови Београд.

После скривања на поменутој адреси, у договору са сада оптуженом Љиљаном Васковић, Јован Ђого одбеглог генерала пребацује у њен стан у Црнотравској улици број 1г. На поменутој адреси, Младић је боравио наредних четири до пет дана.

Хашки оптуженик није се дуго задржао ни у стану у Улици Владимира Поповића број 24, где прелази са претходне адресе. На поменутој адреси, Младићу је „друштво” правио Милош Лугоња, син оптуженог Марка, који је ираније становао у овом стану. Некадашњи командант босанских Срба се и на овој, као и на многим претходним адресама, задржава свега неколико дана.

Младић се, после овога, „сели” у Улицу Јурија Гагарина 134, где се скривао 15 дана. У договору са оптуженим Станком Ристићем, прелази у стан у истој улици, односно у зграду број 118. Са краћим прекидима, најтраженији хашки оптуженик на овој локацији остаје све до 31. децембра 2005. године.

Станове у којима се крио одбегли генералуглавном путем огласа изнајмљивали су његови јатаци, који су организовали и његов превоз до наведених локација. Месечни закуп станова, у којима се Младић крио, у зависности од површине кретао се од 250 до 400 евра, а јатаци су поред закупа плаћали комуналне и друге трошкове хашког бегунца.

Да је „мрежа” јатака била добро организована говори и податак да су они Ратка Младића снабдевали храном, другим неопходним потрепштинама, па чак и телефонским картицама 064 и 063 и „допунама” за њих. Оптужени Борислав Ивановић је чак своју мајку Милеву одводио у стан у Јурија Гагарина 118 да би кувала хашком бегунцу.

Мирослава Дерикоњић

-------------------------------------------------------

Хашка немогућа мисија

Савет безбедности треба да одлучи да ли ће Хашки трибунал наставити да ради и после 2010. године

Према постојећем плану, Савет безбедности УН очекује да ће се 2008. године завршити сви првостепени процеси који се воде пред Хашким трибуналом, а да ће до 2010. бити завршени и сви поступци по жалби. Како се, међутим, ближи крај године то све више личи на немогућу мисију.

Листи оптужених који чекају на почетак суђења, а на којој се налазе Властимир Ђорђевић, Момчило Перишић, Мићо Станишић, Здравко Толимир и Стојан Жупљанин, сада је допуњена и именом Радована Караџића.

Најтраженији хашки оптуженик следеће недеље треба да стигне у Хаг. Портпарол трибунала Нерма Јелачић изјавила је да је притворска јединица у којој ће Караџић бити смештен спремна за новог станара, али, према вестима које су стигле из холандске престонице, није спремна и оптужница против бившег председника Републике Српске.

Како је изјавила портпарол тужилаштва Олга Кавран, тужилаштво је дошло на идеју да по четврти пут мења оптужницу.

У изјави за „Политику” она је јуче потврдила да је правни тим почео да разматра оптужницу „да види да ли она треба да се измени у складу са судском праксом или евентуално неким новим доказима који су можда прикупљени у међувремену”.

По њеним речима, процедура је таква да уколико тим тужилаштва процени да оптужница треба да се мења, он предложене измене оптужнице подноси судијама, а тек уколико их они одобре предлог нове оптужнице постаје званични документ суда. До тада важи оптужница против Караџића из 2000. године.

Портпарол тужилаштва је, међутим, рекла и да измена оптужнице може да буде предложена и након што Караџић стигне у Хаг, иако је пракса да оптуженом у року од седам дана по доласку у трибунал буде достављена оптужница на основу које ће се он при првом појављивању пред хашким судом изјаснити да ли је крив.

Познаваоци прилика тврде да ће тужилаштво ићи на сажимање оптужнице и да ће из оптужнице бити избачене ствари која су кроз друга суђења непобитно доказане, као што су геноцид у Сребреници и гранатирање Сарајева.

Караџић је најавио да ће да се брани сам, што у трибуналу није наишло на одобравање.

Имајући у виду поменуте рокове до којих би Хашки трибунал требало да затвори врата, суђење Караџићу би требало да почне ове године, али то се вероватно неће десити. Одбране других хашких оптуженика имале су различите временске периоде за припрему, али, на пример, адвокат Јован Симић, бивши саветник председника Србије Бориса Тадића за Хаг, каже да би оптимални рок за припрему Караџићеве одбране био од осам месеци до годину дана и да то што суд треба да буде затворен 2010. не сме да буде разлог да се некоме ускрати право на праведно суђење.

Кавран каже да судије процењују када ће заказати суђење, и колико је потребно времена оптуженом да спреми одбрану.

Треба имати у виду да се, на пример, и суђење Војиславу Шешељу такође се не уклапа у постојећи план.

У понедељак запослени у трибуналу иду на летњи одмор. После девет месеци суђења тужилаштво још није завршило извођење својих доказа. Оно ће на располагању имати још око четири месеца, а затим ће Шешељ имати годину дана за своју одбрану.

Председник Хашког трибунала Фаусто Покар је пролетос од Савета безбедности затражио да рок за завршетак првостепених поступака буде 2010, а да рок за поступке по жалбама буде продужен до краја 2011. године. Покар за сада није добио званични одговор, али није искључено да је постигнута нека прећутна сагласност.

Будући да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да Русија неће подржати идеју да Хашки трибунал настави рад после 2010. године, пошто сматра да ради необјективно, има оних који прижељкују да се Караџићу суди пред неким домаћим судом.

Али, у тужилаштву, како каже Кавран, о овоме не размишљају.

Симић сматра да постоји могућност да се Караџићу да могућност да припреми одбрану и да онда у трибуналу одвоје једно ад хок веће за суђење Караџићу, и једног дана евентуално Ратку Младићу и Горану Хаџићу, а можда и још некима. Или да све те предмете пребаце у стални Кривични суд у Хагу. У сваком случају, и после 2010. године постојаће неки „скраћени” Хашки трибунал.

Љиљана Милисављевић