Прети ли Дивчибарама урбанистички хаос

Ваљево - Одавно један плански документ у Ваљеву није изазвао толико реакција и примедби јавности, стручне посебно, као што је то био случај са Нацртом измена и допуна Плана генералне регулације за туристички центар Дивчибаре ‒ трећа измена. На поменути документ стигло је преко 150 званичних примедби, упутили су их бројни урбанисти, архитекте, грађани забринути за судбину планинског центра на Маљену.

Скупштина града Ваљева је измене и допуне плана предложила поред осталог са циљем да се ускладе планска решења за потребе изградње инфраструктурe, да се саобраћајне површине учине одрживим, да се преиспитају компатибилне намене и урбанистички параметри изградње... Поводи и намере ‒ добри, реализација ‒ није, тврде многи који су ставили примедбе на нацрт, тврде да се доста тога ради мимо закона и на штету јавног интереса.

„Подржавамо унапређење планских решења, предложена измена плана по скраћеном поступку, уз радикалне измене и озбиљне мањкавости у планирању и уређењу простора, не иде у прилог одрживом и одговорном односу према Дивчибарама”, наводи се у примедбама које је Градској управи упутило Друштво архитеката Ваљева. Поводом одлуке Скупштине града да се измена плана спроводи по скраћеном поступку, архитекте и урбанисти указују да су утврдили да су прекорачени параметри који дозвољавају измену на тај начин, јер је измењено више од 50 одсто текста и више од једне трећине графичких прилога, и да је изостао обавезни рани јавни увид. „Истичемо умањење површине у намени ’Остале зелене површине’ за око 37 хектара и постављамо питање разлога за ову промену”, наводи се у примедбама Друштва архитеката Ваљева. Ова организације констатује да измене на канализационој мрежи, које су биле неки од главних разлога за измене плана, нису решиле проблем фекалне канализације на целокупном грађевинском подручју.

Ваљевске архитекте и урбанисти сматрају да обилазницу која је предвиђена нацртом плана треба укинути, јер за њом не постоји потреба, имајући у виду фреквенцију транзитног саобраћаја. Обилазнице се граде око, а не кроз насељена места, указују они и додају да предвиђена траса иде кроз прилично изграђену зону Дивчибара (пут ка одмаралишту „Стеван Филиповић”) и њена фреквентност може угрозити приватност и адекаватно саобраћајно прикључење великог броја постојећих и будућих објеката. Друштво архитеката Ваљева наводи да се изменама правила грађења сузбија изградња апартманских објеката, а фаворизује изградња хотелских комплекса. Предложени нацрт измене плана је у овој фази немогуће квалитетно кориговати и треба га у потпуности повући из процедуре и донети нову одлуку о измени и допуни плана или изради новог плана, поручило је Друштво архитеката Ваљева.

‒ У свим планским документима Дивчибаре су место природног потенцијала које треба претворити у туристички производ, насеље неразвијене инфраструктуре које треба развити, па тек онда унапредити смештајне капацитете. Код нас је све супротно, прво смештај, па онда инфраструктура ‒ изјавила је за локални лист „Напред” Светлана Јанковић, чланица неформалне групе грађана, њих преко 300, уживалаца и поштовалаца Дивчибара и Маљена, који су такође упутили примедбе на нацрт. Непосредни повод њиховог реаговања било је директно изливање фекалија у реку Црну Каменицу. Реакција надлежних је изостала, али је настављено издавање локацијских услова за објекте у градњи, да се могу прикључити на канализациону мрежу, указала је Јанковићева. Дивчибаре има и планира проширење канализационе мреже, што је добро, али нема постројења за пречишћавање отпадних вода већ фекалије директно одлазе у реку!

Ова група грађана уверена је да нагли „развој” Дивчибара без плана, потпуно супротно идеји одрживог развоја, доводи до загађења водотокова и ливада фекалијама, недостатка воде за пиће, сече шума, градње на малим површинама и „небу под облаке”, до саобраћајнице „за брзи путнички саобраћај, као и за каналисање теретних токова”, која пролази кроз најлепшу шуму и пресеца најатрактивнију пешачку туру... Они упозоравају да је изменама плана предвиђено даље смањење зелених површина, а повећање површина за градњу, прекрајање тресава, да не постоје решења за недостатак воде за пиће, као и да је дозвољена градња хотела у зони санитарне заштите извора за водоснабдевање. Додају и да је предвиђено повећање урбанистичких параметара, па је укупна бруто развијена грађевинска површина са 766 хиљада порасла на скоро 2,5 милиона квадратних метара.

‒ Индекс заузетости повећан је за све намене, за хотеле и одмаралишта са 25 на 40 одсто, за виле, апартмане и пансионе са 15 на 20 одсто, а за спортске објекте и комплексе са 10 на 15 одсто. И још доста тога је предвиђено, а све без Стратешке процене утицаја на животну средину ‒ указала је Светлана Јанковић.

Огласила се и невладина организација Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (RERI). – Јасно је да је развој Дивчибара пред озбиљним испитом и да су проблеми управљања отпадом, инфраструктурне опремљености и неконтролисане изградње ургентни – констатује у саопштењу RERI. И додаје да је недопустиво да се та ургентност „злоупотребљава и претвара у изговор за усвајање, по свему судећи, штетних измена и допуна Плана генералне регулације”.