Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Високи представник од дела решења постао део проблема

( EPA-EFE/Hanna Franzen)

Некадашњи шеф ОХР Карл Билт каже да је високи представник у БиХ „од дела решења постао део проблема,” и истакао да је међународна интервенција „погрешан лек за оно што боли Босну”.

У свом тексту за на веб страници међународне медијске организације Пројект Синдикат, Билт каже да „националистичка ривалства и раширена корупција и даље спутавају Босну и Херцеговину” и да се земља сада поново налази дубокој политичкој кризи због које међународна заједница „мора да преиспита и разјасни сопствену улогу, стварајући услове да босански лидери коначно седну и реше компромисе који су потребни да би земља успела.„

„Босни би требало да буде много боље него што је 26 година након завршетка рата,” навео је Билт, уз претходно подсећање на историју и последњи рат.

Али, указује, уместо тога, назире се још једна дубока криза и додаје да је реч о српском члану Председништва БиХ Милораду Додику за којег тврди да „удара у националистички бубањ” и заговара, каже, да ентитет Република Српска „потврди још већу независност у односу на централну власт.„

„Реторика се појачава са свих страна, што доводи до позива Кристијана Шмита, високог представника ЕУ за Босну и Херцеговину, на још једну међународну интервенцију,” наводи Билт.

Сматра, међутим, да је ово, како каже, погрешан лек за оно што тишти БиХ.

„Један од фактора тренутне политичке кризе је контроверзни нови закон о забрани порицања геноцида, који је прошлог лета наметнуо одлазећи високи представник међународне заједнице само неколико дана пре него што је напустио функцију. Босански Срби су одмах одговорили повлачењем са заједничких државних функција, а Додик је од тада постављао оштре ултиматуме,” пише Билт.

Сматра да Додиково позивање на одвајање Републике Српске од БиХ, како каже, не треба схватити озбиљно.

„Уосталом, и Србија и Русија су јасно позвале да се поштује територијални интегритет Босне,„ подсећа Билт, пренела је сарајевска Н1 тв.

Међутим, криза је, како наводи, продубила националистичке поделе у Босни и „нагласила конфузију у срцу претпостављене улоге међународне заједнице у земљи.„

Стога, Билт пита да ли би „Босна требало да буде протекторат у којем међународна заједница може да смишља, намеће и спроводити одлуке по својој вољи или је то заиста суверена земља која би сама требало да решава своје проблеме.

„На неки начин, функција међународног високог представника - позиција коју сам ја био први имао након рата - је од дела решења је постала део проблема. Са бошњачке стране, његово присуство позива на сталне захтеве за предузимање међународне акције против невољних босанских Срба или босанских Хрвата, док код ових група улива страх да ће таква акција заиста бити предузета. Резултат је парализа и неповерење, јер ниједна страна не осећа потребу да седне и изнесе тешке компромисе потребне да би земља успела,” каже Билт.

Оценио је да је један од главних фактора у тренутној кризи општих избора у БиХ ове године, те да су на локалним изборима 2020. године опозиционе странке оствариле импресивне резултате против доминантних националистичких снага у Сарајеву и Бањалуци.

„Бојећи се даљих губитака, националистички лидери са свих страна жељни су да створе нову кризу како би уплашили и мобилисали своје базе,” пише Билт и додаје да је од кључне важности да се општи избори одрже како је планирано, али да након тога међународна заједница треба да преиспита свој приступ БиХ.

„Ако није спремна да преузме пуне протекторска овлашћења, требало би да се повуче и остави лидере земље да невољно реше ствари сами. Тај процес ће бити спор и тежак; али то се мора догодити пре или касније ако Босна жели да има икакве шансе да функционише као суверена земља,” навео је, између осталог, Билт, преноси Танјуг.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Nametnuta resenja ne vode nigde, u Bosni je los brak u pitanju i tesko je prodati Srbima pricu da veruju u ljubav i zajednicku drzavu kada je razbijena Jugoslavija i svim narodima, pa cak i pokrajinama se priznaje pravo na opredeljenje dok se jedino to Srbima spori… Ako nije mogla Juga, sto bi BiH? Bolje dobar razvod, nego los brak…
LaCosta
Incko, kao poslednji hinja zaprzio corbu ipobegao. Naravno, nije to bilo licno njegovo resenje vec poslusno izvrsavanje naredjenja od strane vodece dvetske demokratije, kako vole sebi da tepaju.
danilo obradovic
nemoze napred ,kada se tolerisu delovanje ortodoksnih nacionalista .
popchulle
Ortodoksni neoliberali su daleko gori od nacionalista. Njihova neoliberalna globalistička agenda je tipični neofašizam i preuzeta je od nacista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.