Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Visoki predstavnik od dela rešenja postao deo problema

( EPA-EFE/Hanna Franzen)

Nekadašnji šef OHR Karl Bilt kaže da je visoki predstavnik u BiH „od dela rešenja postao deo problema,” i istakao da je međunarodna intervencija „pogrešan lek za ono što boli Bosnu”.

U svom tekstu za na veb stranici međunarodne medijske organizacije Projekt Sindikat, Bilt kaže da „nacionalistička rivalstva i raširena korupcija i dalje sputavaju Bosnu i Hercegovinu” i da se zemlja sada ponovo nalazi dubokoj političkoj krizi zbog koje međunarodna zajednica „mora da preispita i razjasni sopstvenu ulogu, stvarajući uslove da bosanski lideri konačno sednu i reše kompromise koji su potrebni da bi zemlja uspela.„

„Bosni bi trebalo da bude mnogo bolje nego što je 26 godina nakon završetka rata,” naveo je Bilt, uz prethodno podsećanje na istoriju i poslednji rat.

Ali, ukazuje, umesto toga, nazire se još jedna duboka kriza i dodaje da je reč o srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku za kojeg tvrdi da „udara u nacionalistički bubanj” i zagovara, kaže, da entitet Republika Srpska „potvrdi još veću nezavisnost u odnosu na centralnu vlast.„

„Retorika se pojačava sa svih strana, što dovodi do poziva Kristijana Šmita, visokog predstavnika EU za Bosnu i Hercegovinu, na još jednu međunarodnu intervenciju,” navodi Bilt.

Smatra, međutim, da je ovo, kako kaže, pogrešan lek za ono što tišti BiH.

„Jedan od faktora trenutne političke krize je kontroverzni novi zakon o zabrani poricanja genocida, koji je prošlog leta nametnuo odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice samo nekoliko dana pre nego što je napustio funkciju. Bosanski Srbi su odmah odgovorili povlačenjem sa zajedničkih državnih funkcija, a Dodik je od tada postavljao oštre ultimatume,” piše Bilt.

Smatra da Dodikovo pozivanje na odvajanje Republike Srpske od BiH, kako kaže, ne treba shvatiti ozbiljno.

„Uostalom, i Srbija i Rusija su jasno pozvale da se poštuje teritorijalni integritet Bosne,„ podseća Bilt, prenela je sarajevska N1 tv.

Međutim, kriza je, kako navodi, produbila nacionalističke podele u Bosni i „naglasila konfuziju u srcu pretpostavljene uloge međunarodne zajednice u zemlji.„

Stoga, Bilt pita da li bi „Bosna trebalo da bude protektorat u kojem međunarodna zajednica može da smišlja, nameće i sprovoditi odluke po svojoj volji ili je to zaista suverena zemlja koja bi sama trebalo da rešava svoje probleme.

„Na neki način, funkcija međunarodnog visokog predstavnika - pozicija koju sam ja bio prvi imao nakon rata - je od dela rešenja je postala deo problema. Sa bošnjačke strane, njegovo prisustvo poziva na stalne zahteve za preduzimanje međunarodne akcije protiv nevoljnih bosanskih Srba ili bosanskih Hrvata, dok kod ovih grupa uliva strah da će takva akcija zaista biti preduzeta. Rezultat je paraliza i nepoverenje, jer nijedna strana ne oseća potrebu da sedne i iznese teške kompromise potrebne da bi zemlja uspela,” kaže Bilt.

Ocenio je da je jedan od glavnih faktora u trenutnoj krizi opštih izbora u BiH ove godine, te da su na lokalnim izborima 2020. godine opozicione stranke ostvarile impresivne rezultate protiv dominantnih nacionalističkih snaga u Sarajevu i Banjaluci.

„Bojeći se daljih gubitaka, nacionalistički lideri sa svih strana željni su da stvore novu krizu kako bi uplašili i mobilisali svoje baze,” piše Bilt i dodaje da je od ključne važnosti da se opšti izbori održe kako je planirano, ali da nakon toga međunarodna zajednica treba da preispita svoj pristup BiH.

„Ako nije spremna da preuzme pune protektorska ovlašćenja, trebalo bi da se povuče i ostavi lidere zemlje da nevoljno reše stvari sami. Taj proces će biti spor i težak; ali to se mora dogoditi pre ili kasnije ako Bosna želi da ima ikakve šanse da funkcioniše kao suverena zemlja,” naveo je, između ostalog, Bilt, prenosi Tanjug.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Nametnuta resenja ne vode nigde, u Bosni je los brak u pitanju i tesko je prodati Srbima pricu da veruju u ljubav i zajednicku drzavu kada je razbijena Jugoslavija i svim narodima, pa cak i pokrajinama se priznaje pravo na opredeljenje dok se jedino to Srbima spori… Ako nije mogla Juga, sto bi BiH? Bolje dobar razvod, nego los brak…
LaCosta
Incko, kao poslednji hinja zaprzio corbu ipobegao. Naravno, nije to bilo licno njegovo resenje vec poslusno izvrsavanje naredjenja od strane vodece dvetske demokratije, kako vole sebi da tepaju.
danilo obradovic
nemoze napred ,kada se tolerisu delovanje ortodoksnih nacionalista .
popchulle
Ortodoksni neoliberali su daleko gori od nacionalista. Njihova neoliberalna globalistička agenda je tipični neofašizam i preuzeta je od nacista.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.