Бучне летње ноћи

Права туристичка атракција страним гостима је ноћни живот Београда, многобројни клубови који раде до раних јутарњих сати, сплавови дуж новобеоградског кеја, летње баште где ни радним данима нема слободних места. Ипак, оно што је за неког „екстрапровод”, „бренд”, „ин” за друге је извор мука и несанице.

– Лети, када баште кафића постану популарне, наша дежурна служба има пуне руке посла због притужби грађана који станују у близини познатих места за излазак где музика трешти целу ноћ.Сваког дана стижу најмање две-три такве пријаве. Најчешће се жале становници општина Стари град, делова Савског венца, али и Новог Београда – објашњава Горан Вујанић, заменик градског секретара за инспекцијске послове.

Он објашњава да на пријаву суграђана градски комунални инспектори излазе на терен, а еколошка инспекција мери буку у кафићима, па уколико она прелази 40 децибела напишу пријаву судији за прекршаје.

– То, најчешће, није довољно јер чак и дозвољених 40 децибела смета онима који станују спрат изнад ноћних клубова или у приземљу зграде. Једино трајно решење било би ограничење радног времена кафића – наглашава Вујанић са чијим се мишљењем слажу и општински комунални инспектори са којима смо разговарали.

Према важећим прописима ресторани могу да раде до 23 сата, а ноћни барови чак до четири ујутру. Галаму, гласну музику и послепоноћно разуздано весеље суграђани могу да пријаве полицији, уколико је у питању нарушавање јавног реда и мира, а поштовање радног времена ресторана и ноћних клубова контролише општинска комунална инспекција.

Надлежни из општине Нови Београд кажу да недељно добију две или три пријаве због буке у кафићима, као и да најлошије спавају станари блокова 44,45 и 70 који због гласне музике са сплавова најчешће зову инспекцију. У овој општини сматрају да би добро решење било примена Плана постављања пловних објеката на територији града Београда, који је донела Скупштина града.

– Грађанима највећи проблем представља гласна музика, бука гостију који седе у летњим баштама, неконтролисано паркирање, шкрипа гума и турирање аутомобила, а од почетка године имамо 20 пријава због тога – изјавио је Мило Ковачевић, заменик начелника општинске управе Старог града.

Он истиче да општинска комунална инспекција може да изриче мандатне казне због неистицања радног времена и то 2.500 динара за одговорна лица, односно 10.000 динара за правна лица и предузетнике. Казне за несавесне власнике угоститељских објеката код судије за прекршаје крећу се од 10.000 до 500.000 динара за правно лице, 250 до 25.000 динара за одговорно лице и од 5.000 до 250.000 динара за предузетнике.

– Најугроженија је Улица Страхињића бана и околне улице, где су притужбе грађана сталне и односе се на већи број локала. Добро би било када би комунална инспекција имала шира овлашћења, пре свега мислим на забрану рада локалима који узнемиравају грађане у суседству. Постојећа градска одлука о радном времену донета је још 1992. године и застарела је –наглашава Ковачевић.

Да би много ефикасније од постојећих мандатних казни и пријава код судије за прекршаје била забрана рада на 10 до 15 дана сматра и Владимир Митровић, шеф комуналне инспекције општине Палилула.

– Протеклих година имали смо притужби због кафића који се налазе у стамбеним зградама. Власници таквих објеката морају да поштују кућни ред зграде и бука не сме да буде јача од собног звука. Ове године нисмо имали много притужби – објашњава Митровић.

Контролу рада угоститељских објеката ускоро ће обавити комунални инспектори и припадници СУП-а Звездара.

– Не стижу бројнежалбе на буку и галаму у кафићима. Нешто чешће стижу нам пријаве становника Улице краљице Марије где на потесу до Више пословне школе има неколико кафића, а у другим деловима општине само су појединачни угоститељски објекти – каже Милан Трумбуловић, начелник комуналне инспекције општине Звездара.