Више се нећу покоравати

ПОРТРЕТИ 
Књига „Неверница“ ауторке Ајан Хирси Али јесте књига о освајању слободе, индивидуалне и полне, у суровом социјалном окружењу. У овој аутентичној аутобиографији (издање „Алнарија”, превод Владана Стојановића), Сомалка Ајан Хирси Али проговорила је о потлаченом положају жена у исламу, супротставила се исламистичком фундаментализму, и због тога доживела да буде у сталној животној опасности, усред либералне Холандије.

Хирси Али до танчина описује своје тешко детињство, под три различита политичка система, како је рекла, сва три неуспешна. Трпела је терор глади под полицијским системом у Могадишу, у Саудијској Арабији исламски закон жене је третирао горе од животиња, а сукоби кланова потпуно су разбили Сомалију и довели је у вртлог једног од најужаснијих грађанских ратова Африке.

Батине до граница издржљивости биле су породична свакодневица у животу не само Ајан Хирши Али, већ и њених сународница. Бол одрастања појачавала је стална одсутност оца Хирси Магана, сомалског интелектуалца, политичара и опозиционог револуционарног лидера. 

У „Неверници” чест је мотив обрезивање, односно сечење гениталија муслиманских девојчица, као део васпитања и прилагођавања традицији, које је Ајан Хирси Али описала у свом као и у случају других муслиманки.

То је само део стравичних злостављања која су ову неустрашиву жену навела на борбу за слободу мишљења и говора, без одступнице, која је у њеном случају неодвојиви део активизма за еманципацију и ослобађање жена у срединама у којима постоји наглашена полна репресија. То је дошло до изражаја већ током сомалског грађанског рата, где је Хирси Али као изразито млада помагала силованим женама, које је родбина најчешће убијала како би збрисала срамоту. Иста одлучност навела ју је да се, уместо за Канаду, где је чекао уговорени брак, упути у Холандију, бежећи у један нови живот. Азил је добила, према сопственом признању, на основу донекле измишљене приче о сопственом искуству репресије и додавања дединог презимена „Али”, што ће јој касније силно замерити Рита Вердонк, холандска министарка задужена за питања емиграната, ускраћујући јој држављанство.

Ајан Хирши Али затим успева да се запосли као преводилац и завршава студије политичких наука на Универзитету Лајден. Све више анализира своје дотадашње религиозне ставове и схватања, а затим и европски однос према емигрантима. Уочила је да западњаци „гутају” тврдње о толеранцији и слободи у исламу, плашећи се расистичких етикета. Њена је тврдња: „Осама Бин Ладен је рекао: Или сте са исламом, или сте с крсташима. То ме је навело на помисао да је ислам као светска појава у страшној кризи.” Стога се Хирси Али определила за атеизам, а члан Лабуристичке партије, а затим Либералне, постала је у намери да пробуди и упозори Холанђане на опасности верских ограничења и сукоба. Убрзо је постала посланик холандског парламента.

Хирши Али је доказала да се муслиманске жене обрезују, или их рођаци убијају због непослушности, чак и у Европи. Понудила је ширу, културну анализу интеграције досељеника.

„У прошлости су холандски социјалдемократи кривили католичку цркву за сиромаштво и незнање ширих слојева. Мене, млађег истраживача, мучило је питање: Када ће погледати ислам?“, каже Хирси Али.

Њеној контроверзности у великој мери допринело је слободно и без длаке на језику изражавање мишљења у медијима, а после изјаве да је пророк Мухамед перверзњак, морала је да добије сталну пратњу телохранитеља. Са редитељем Теом ван Гогом снимила је филм „Покоравање”, којим је, како је рекла, желела да покаже да верници могу да „подигну главе и проговоре са Алахом”, и да „круто тумачење Курана у данашњем исламу узрокује неподношљива страдања жена”. Филм је носио поруку: „Више се нећу покоравати”. Одмах по завршетку филма, Тео ван Гог био је убијен, а на његове груди убица је заковао поруку да је Ајан следећа жртва.

После напада министарке Вердонк, а највише због потребе за већом слободом, Ајан Хирси Али прешла једа ради у Ентерпрајз институту у Вашингтону.

„Оптужују ме за осећање расне инфериорности, због којег нападам сопствену културу и делам гоњена мржњом према самој себи, јер желим да будем бела. Ово је немаштовит и неубедљив аргумент. Зар је слобода намењена искључиво белцима? Да ли бих показала љубав према самој себи ако бих остала верна традицији предака и измрцварила своје кћерке? Да ли треба да гледам како моји сународници злостављају жене и кољу једни друге у бесмисленим сукобима? Обрела сам се у новој култури и први пут видела да људски односи могу бити другачији”, каже Ајан Хирси Али.

Марта 2005. године магазин „Тајм” уврстио је Ајан Хирси Али међу сто најутицајнијих људи на свету. Ајан је ауторка још једне запажене књиге есеја „Девица у кавезу”, а добитница је и бројних признања, међу којима су Награда за моралу храброст, Награда слободе, коју додељује Међународна мрежа либералних жена, и друге.