„Фијат” још нема план производње за ову годину

Производне траке у крагујевачкој фабрици „Фијат аутомобили Србија” прошле седмице поново су стављене у погон после паузе од педесет дана, али још нема плана производње за ову годину. Сви чекају вест о даљој судбини фабрике у Шумадији и евентуалном покретању новог модела аутомобила, што би можда могло да се догоди са првим пролећним данима, уочи избора.

Уосталом председник Србије Александар Вучић је пред крај прошле године најавио да би ускоро премијерка Ана Брнабић требало да објави добре вести у вези са пословањем „Фијата” у Србији, али није желео да износи детаље. Само је рекао да је „Фијат” смањио производњу и да је био на првом месту наших извозника и знатно доприносио БДП-у 2013. и 2014. године.

Иначе, у то време „Фијат” је производио 117.000 аутомобила годишње и извозио у вредности од око милијарду евра. Тренутно производи шест пута мање, односно око 20.000 возила, а од јануара до новембра 2021. извезао је аутомобила у вредности од 255,7 милиона евра и доспео на осмо место највећих српских извозника.

Саша Ђорђевић, председник синдиката „Фијата”, каже да им послодавац још није доставио план производње за ову годину, али се претпоставља да ће бити на приближном нивоу као 2021. Број радних дана такође не би требало да се разликује у односу на 2021, што значи да се ради тек неколико дана месечно.

– Ове године у јулу ће се навршити тачно десет година од када производимо „фијат 500-Л”. То је озбиљан период у смислу трајања једног модела. Ако погледамо нашу најближу конкуренцију малобројни су модели који су атрактивни купцима и после десет година. Наш модел је имао веома мале измене 2016, али то освежење није било тако скоро и није било довољно – напомиње Ђорђевић.

Додаје да у ауто-индустрији нема правила када стари модел бива редизајниран или замењен потпуно новим, али први индикатор је пад продаје и наруџбине возила. Он наводи примере „Дачије” и „Шкоде”, које сваке три до четири године праве неко ново возило или освежавају стари модел.

Према његовим речима још нема званичних најава о покретању новог модела у Крагујевцу, као ни да ли би тај аутомобил имао мотор са унутрашњим сагоревањем, хибридни или електрични.

– Искрено се надам да ћемо у скорије време имати нешто с чиме бисмо могли да се похвалимо. То би било нешто што би подигло производњу и повећало упосленост радника. Без тога остајемо да функционишемо на нивоу преживљавања – каже Ђорђевић.

„Стелантис”, заједничка компанија „Фијата” и „Пежоа”, још у октобру је требало да изађе са инвестиционим планом за сваку фабрику која послује у оквиру групације. Више пута је речено да крагујевачка фабрика неће бити угашена. А и нема логике будући да је једна од најмодернијих „Фијатових” фабрика и веома брзо би могла да се преоријентише на производњу хибридних и електричних аутомобила. За покретање ове врсте возила потребно је око милијарду евра, а Влада Србије која има 33 одсто удела у заједничкој компанији вероватно би учествовала сразмерно свом учешћу.

„Фијат” је на нивоу групације најавио да ће до краја ове деценије потпуно прећи на производњу електричних аутомобила, које је већ почео да производи у Торину. Такође и Карлос Таварес, председник „Стелантиса”, рекао је да ће од 2025. за сваки модел аутомобила развијати и електричну варијанту.

Радници „Фијат пластика” први пут без бонуса

Зоран Миљковић, председник штрајкачког одбора „Фијат пластика”, фабрике која је у власништву „Фијат групације” из Италије и која производи бранике за „фијат 500-Л”, каже такође да сви чекају вест о будућности „Фијата” из Србије. До тада радници ове фабрике настављају да штрајкују, а у фебруару ће се навршити годину дана од када захтевају да им основице плата буду изједначене са зарадама запослених у компанији „Фијат” у Крагујевцу, као и да им се у хале врате машине, које је „Фијат” током првомајских празника 2021. однео из погона.

Радници „Фијат пластика” први пут нису добили новогодишњи бонус од 25.000 динара. Председнику штрајкачког одбора је и даље забрањен улазак у фабрику, а он најављује да ће радници ускоро поднети тужбе за дискриминацију и тражити финансијску надокнаду за бонус који им је ускраћен.