Политичар из ужег избора

Посланик Санџачко-демократске партије Мехо Омеровић, "троши" већ трећи мандат у српском парламенту, а сваки пут је до посланичке клупе стигао са различите изборне листе. Први пут је, као члан тадашње Социјалдемократије, био на листи ДОС-а, други пут, као члан Социјалдемократске партије на листи Г17 плус, а садашњи мандат добио је од Санџачко-демократске партије, која је у парламент ушла на листи Демократске странке. Због оваквог пута, посланици умеју да се нашале са Омеровићем, па кажу да се све мења "само је Мехо незаменљив у скупштини", а он се, такође, у шали слаже с њима.

Омеровић је рођен 1959. године у, како каже, једном лепом граду на обали Дрине, Горажду. Отац Адил био је професионални возач камиона, мајка Хана је домаћица. Омеровић има млађег брата и сестру, близанце, који живе у Сарајеву. Родитељи су, каже, "због несрећног рата на простору СФРЈ, били у избеглиштву у Немачкој од 1992. до 1998. године, а сада су у својој кући у Горажду, коју су обновили и сада изгледа боље него икад".

У Горажду је завршио гимназију и 1978. године кренуо на студије у Београд, зато што је желео да постане глумац. Глума је, каже, његова највећа љубав, а мислио је да ту има перспективу, јер је, као гимназијалац, са аматерским друштвима добијао признања за своја глумачка остварења. На пријемном испиту за тадашњу Академију за позориште и филм у Београду, ушао је у ужи избор и то у класи професора Миње Дедића, заједно са Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем, Соњом Савић... Остао је испод црте. Био је, каже, толико разочаран да се вратио кући, не желећи ништа друго да студира, па је ту годину провео у Горажду радећи на тамошњем радију као водитељ "слушане контакт емисије за младе". Наредне године кренуо је у Београд да би се уписао на Факултет политичких наука, а кришом од родитеља, поново је пробао да се отисне у глумачке воде, овај пут у Загребу. И у Загребу је ушао у ужи избор, али је, како су се други круг за глуму и пријемни на ФПН одржавали истог дана, отишао на ФПН, на међународни смер и тај факултет завршио мислећи да ће, каже, одмах постати амбасадор.

У политику је, практично, ушао на факултету укључивши се у омладинску организацију, а, касније, на одслужењу војног рока у Ваљеву запазили су га, каже, неки високи функционери у тадашњем Централном комитету СК Србије. "А човек који ми је највише помогао и увукао ме у политику био је Радиша Гачић, секретар Председништва ЦК СК Србије." Омеровић каже да потиче из партизанске породице, а и први већи новац који је зарађивао као студент, повезан је са борцима НОР-а: "Поред студентског дома ’4. април‘, биле су војне зграде, а ту су се стално окупљали борци и нешто прослављали, па су ме, као некога ко је радио у разгласној станици Дома и зна да рецитује, звали на та њихова славља – све су то плаћали."

Прво запослење добио је у Председништву ЦК СКЈ и ту је остао све до чувеног 14. конгреса, односно распада партије. Прича да је био у оној групи која се није слагала са Слободаном Милошевићем, па је са још 25 људи, из Председништва партије пребачен на рад у фабрику битуменских производа "Грмеч". Радио је у комерцијали, "иако о томе баш ништа нисам знао". Касније је радио у једној приватној фирми на сличним комерцијалним пословима, да би од 1996. године, кроз уличне протесте због крађе избора, поново ушао активно у политику и, заједно са пријатељима, стварао партију – Социјалдемократију, "која је после прерасла у Социјалдемократску партију..." Није му се, каже, свидело куда је кренула Социјалдемократска партија, па је, са својим пријатељем, Расимом Љајићем изабрао други пут и тако, преко листе ДС-а, "која најбоље брине о мањинама", стигао поново у посланичке клупе.

Љубав свог живота, супругу "Снежану Мићић из села Јагњила, општина Младеновац", упознао је још као студент и та љубав је крунисана браком, а "имамо и сина јединца Ненада, који је једно баш добро дете, студент друге године Правног факултета универзитета Унион". Омеровић прича да је његова супруга, лекар-радиолог, прва нашла посао, те да су сви војници добијали џепарац од родитеља и рођака, а "мени је у посету долазила моја Снежана и остављала трећину своје плате." Омеровић нема неки посебан хоби, али заједно са својом породицом, воли да, сопственим аутом, путује. "Обилазимо Србију, али и Европу, а сакупљам све што се пише о туризму, од новинских додатака, до специјализованих часописа и књига".