Зашто Сарајеву смета трилатерала Србије, Турске и БиХ

Однашег сталног дописника

Бањалука – Предлог за организацију састанка трилатерале Србије, Турске и БиХ, како би се разговарало о проблемима у БиХ, добио је симпатије у регији, али се та идеја ни овог пута није претерано допала бошњачким вођама.

Као и у претходним сличним иницијативама, у Сарајеву и сада налазе мане предлогу који су у Анкари изнели председници Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган, јер им смета да са српским и турским председником разговарају вође народа. Верују да би то требало да буде улога институција, то јест Председништва БиХ. То би, међутим, значило да би на тој трилатерали, уместо Драгана Човића, представника Хрвата, учествовао Жељко Комшић, што би Бошњацима „омогућило да имају два представника”.

Професор на ФПН у Бањалуци Владе Симовић каже за „Политику” да се међу бошњачком елитом може приметити да није довољно зрела и самосвесна, те да не разуме какве политичке изазове носи модерни свет. Он каже да тамошње елите остају у деструктивним политикама које су прохујале, а од којих Сарајево не успева да се отргне.

„Савремена политика је веома сложена и захтева висок степен спремности на компромис, до којег се може доћи само кроз дијалог. Међу бошњачким лидерима већ дуже време не видимо спремност за то”, каже Симовић.

За српског члана Председништва БиХ Милорада Додика реч је о доброј идеји Вучића и Ердогана, која промовише дијалог у БиХ. Додик је и раније предлагао да решење треба тражити с Вучићем, Ердоганом и хрватским председником Зораном Милановићем. Након предлога из Анкаре и Милановић изражава спремност да заједно с Ердоганом и Вучићем, и политичким представницима три конститутивна народа у БиХ покушају да нађу договор о превазилажењу актуелне ситуације.

Међутим, у Сарајеву на ове предлоге гледају из другачије перспективе. Председник СДА Бакир Изетбеговић потврђује да је реч о раније договореној трилатерали, али тврди да је то погрешна интерпретација, јер, како каже, не постоји договор о одржавању састанка лидера три народа у БиХ са председницима Турске и Србије. БиХ, каже, треба да представљају институције, а не представници странака.

Ердоган је пре неки дан изјавио да је у разговорима с председником Вучићем одлучено да „окупимо три лидера Бошњака, Хрвата и Срба и да остваримо успех”.

У предлогу српског и турског председника неки у Сарајеву виде „бацање појаса за спасавање Додику”, док аналитичари из РС резерве Бошњака за тај формат разговора тумаче као политички маркетинг у којем не желе да испусте из руку адуте које имају док сличне преговоре у БиХ предводе западни представници. У исти мах, бошњачке вође су свесне да неће изгубити Турску као савезника ма шта одговориле на позив из Анкаре, али ће дистанцом према предлогу за дијалог у којем нема западних дипломата оставити утисак да су им кључни партнери у Вашингтону и Бриселу, са чијим представницима пристају на разговоре и кад се они воде мимо институција БиХ.

Сарајевски медији пишу како је „Ердоган пристао на игру Вучића и Милановића”, а опозициони СДП БиХ сматра да се о БиХ „не сме одлучивати по београдским, загребачким и истанбулским резиденцијама”.

У коалицији Држава верују да БиХ може сама пронаћи решење за своје проблеме, па наводе како иницијатива којом се „баца појас за спасавање Додику” није пријатељска, због чега, како тврде у овој коалицији, таквим „пријатељима треба рећи – доста је”.

Део аналитичара, међутим, верује да Бошњаци у последње време, сем што одбацују позиве на дијалог с другим народима у БиХ, резерве имају и према регионалним иницијативама које би поспешиле економску сарадњу.

„Идеја ’Отвореног Балкана’ је јако блиска ономе што пропагира ЕУ – отворен европски простор унутар којег се постижу политички дијалози, остварује економска сарадња и одржава мир. Ту идеју, међутим, могу да изнесу озбиљне политике и озбиљни државници. Видимо да то може да изнесе Србија, може да подржи Турска, као што се примети спремност у РС да се спроведе једна таква идеја. Спремност, нажалост, не видимо међу бошњачком елитом, што заиста забрињава. Стога се усуђујем да кажем да је бошњачка елита један од највећих фактора дестабилизације целог Балкана. С друге стране, видимо да на овом простору постоје и политике стабилности и компромиса, како би се направио добар амбијент за све нас на западном Балкану”, рекао је за наш лист професор Владе Симовић.