Zašto Sarajevu smeta trilaterala Srbije, Turske i BiH

Odnašeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predlog za organizaciju sastanka trilaterale Srbije, Turske i BiH, kako bi se razgovaralo o problemima u BiH, dobio je simpatije u regiji, ali se ta ideja ni ovog puta nije preterano dopala bošnjačkim vođama.

Kao i u prethodnim sličnim inicijativama, u Sarajevu i sada nalaze mane predlogu koji su u Ankari izneli predsednici Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan, jer im smeta da sa srpskim i turskim predsednikom razgovaraju vođe naroda. Veruju da bi to trebalo da bude uloga institucija, to jest Predsedništva BiH. To bi, međutim, značilo da bi na toj trilaterali, umesto Dragana Čovića, predstavnika Hrvata, učestvovao Željko Komšić, što bi Bošnjacima „omogućilo da imaju dva predstavnika”.

Profesor na FPN u Banjaluci Vlade Simović kaže za „Politiku” da se među bošnjačkom elitom može primetiti da nije dovoljno zrela i samosvesna, te da ne razume kakve političke izazove nosi moderni svet. On kaže da tamošnje elite ostaju u destruktivnim politikama koje su prohujale, a od kojih Sarajevo ne uspeva da se otrgne.

„Savremena politika je veoma složena i zahteva visok stepen spremnosti na kompromis, do kojeg se može doći samo kroz dijalog. Među bošnjačkim liderima već duže vreme ne vidimo spremnost za to”, kaže Simović.

Za srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika reč je o dobroj ideji Vučića i Erdogana, koja promoviše dijalog u BiH. Dodik je i ranije predlagao da rešenje treba tražiti s Vučićem, Erdoganom i hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem. Nakon predloga iz Ankare i Milanović izražava spremnost da zajedno s Erdoganom i Vučićem, i političkim predstavnicima tri konstitutivna naroda u BiH pokušaju da nađu dogovor o prevazilaženju aktuelne situacije.

Međutim, u Sarajevu na ove predloge gledaju iz drugačije perspektive. Predsednik SDA Bakir Izetbegović potvrđuje da je reč o ranije dogovorenoj trilaterali, ali tvrdi da je to pogrešna interpretacija, jer, kako kaže, ne postoji dogovor o održavanju sastanka lidera tri naroda u BiH sa predsednicima Turske i Srbije. BiH, kaže, treba da predstavljaju institucije, a ne predstavnici stranaka.

Erdogan je pre neki dan izjavio da je u razgovorima s predsednikom Vučićem odlučeno da „okupimo tri lidera Bošnjaka, Hrvata i Srba i da ostvarimo uspeh”.

U predlogu srpskog i turskog predsednika neki u Sarajevu vide „bacanje pojasa za spasavanje Dodiku”, dok analitičari iz RS rezerve Bošnjaka za taj format razgovora tumače kao politički marketing u kojem ne žele da ispuste iz ruku adute koje imaju dok slične pregovore u BiH predvode zapadni predstavnici. U isti mah, bošnjačke vođe su svesne da neće izgubiti Tursku kao saveznika ma šta odgovorile na poziv iz Ankare, ali će distancom prema predlogu za dijalog u kojem nema zapadnih diplomata ostaviti utisak da su im ključni partneri u Vašingtonu i Briselu, sa čijim predstavnicima pristaju na razgovore i kad se oni vode mimo institucija BiH.

Sarajevski mediji pišu kako je „Erdogan pristao na igru Vučića i Milanovića”, a opozicioni SDP BiH smatra da se o BiH „ne sme odlučivati po beogradskim, zagrebačkim i istanbulskim rezidencijama”.

U koaliciji Država veruju da BiH može sama pronaći rešenje za svoje probleme, pa navode kako inicijativa kojom se „baca pojas za spasavanje Dodiku” nije prijateljska, zbog čega, kako tvrde u ovoj koaliciji, takvim „prijateljima treba reći – dosta je”.

Deo analitičara, međutim, veruje da Bošnjaci u poslednje vreme, sem što odbacuju pozive na dijalog s drugim narodima u BiH, rezerve imaju i prema regionalnim inicijativama koje bi pospešile ekonomsku saradnju.

„Ideja ’Otvorenog Balkana’ je jako bliska onome što propagira EU – otvoren evropski prostor unutar kojeg se postižu politički dijalozi, ostvaruje ekonomska saradnja i održava mir. Tu ideju, međutim, mogu da iznesu ozbiljne politike i ozbiljni državnici. Vidimo da to može da iznese Srbija, može da podrži Turska, kao što se primeti spremnost u RS da se sprovede jedna takva ideja. Spremnost, nažalost, ne vidimo među bošnjačkom elitom, što zaista zabrinjava. Stoga se usuđujem da kažem da je bošnjačka elita jedan od najvećih faktora destabilizacije celog Balkana. S druge strane, vidimo da na ovom prostoru postoje i politike stabilnosti i kompromisa, kako bi se napravio dobar ambijent za sve nas na zapadnom Balkanu”, rekao je za naš list profesor Vlade Simović.