Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ОД УСТАВНИХ ПРОМЕНА ДО НЕЗАВИСНОГ ПРАВОСУЂА

Уређење судства у наредних годину дана

(Фото А. Васиљевић)

Грађани Србије изјаснили су се на референдуму одржаном 16. јануара да су за промене Устава у области правосуђа, али да би оне ступиле на снагу, морају бити проглашене у Народној скупштини. Очекује се да то буде урађено одмах по утврђивању коначних резултата референдума. Усвајањем измена највишег правног акта нашег земље, међутим, законодавне активности надлежних неће бити окончане јер за годину дана од ступања на снагу уставних амандмана треба да буде донет сет правосудних закона (закон о судијама, закон о јавном тужилаштву, закон о уређењу судова, закон о Високом савету судства, закон о Високом савету тужилаштва) и усклађен са уставним амандманима. Потом следи усклађивање других закона са измењеним Уставом у области правосуђа, за шта је предвиђен рок од две године.

Др Владан Петров, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду, судија Уставног суда, члан Венецијанске комисије и члан Радне групе за израду Акта о промени Устава, сматра да усвајање сета правосудних закона спада у категорију неодложних послова од највишег државног интереса.

– Зато предстојећи избори, распуштање Народне скупштине и техничка влада не би требало да буду изговор за застој у процесу. Наставком рада на изради правосудних закона без одлагања актуелна власт ће показати да уставне реформе спроводи у искреној намери да реформише правосуђе. Очекујем да ће Министарство правде одмах по ступању на снагу уставних промена формирати радне групе за израду нацрта сета правосудних закона. Веома је важно да се први ефекти промене Устава осете што пре, а то без доношења поменутих закона није могуће. Усвајањем уставних амандмана направљен је важан и квалитативно добар корак у вези с побољшањем правосуђа и зато је врло важно да се с реформама не стане, па чак ни застане – каже др Петров.

Већину чланова радних група за израду поменутих закона, према његовим речима, треба да чине они који су били и у радној групи која је радила на изменама Устава, а придружиће им се и други представници струке и цивилног сектора. Професор Петров неће моћи да буде члан ниједне од радних група с обзиром на то да ће сваки од донети закона бити подложан оцени уставности.

Наш саговорник, како каже, очекује да ће Венецијанска комисија од самог почетка бити укључена у процес израде ових закона како се не би понављале грешке из ранијих периода: да се закони израде и усвоје, а потом шаљу на мишљење Венецијанској комисији.

Да ли су решења предвиђена изменама Устава боља од постојећих или су једино оптимално могућа у овом тренутку? Могу ли спроведбеним законима који треба да буду донети да се отклоне одређени недостаци уставних амандмана?

– Грађани су потврђивањем Акта о промени Устава квалификовали Србију за „правосудну Лигу шампиона”, али ће нам противници, односно изазови на путу изградње независног правосуђа бити управо ти правосудни закони. Они треба да попуне добар уставни оквир који смо поставили. Много ће зависити и од искреног настојања како представника власти, тако и заинтересованих субјеката да се донесу квалитетни правосудни закони. Живот правосуђа не зависи искључиво од Устава, него управо од закона који треба да буду донети – закључује наш саговорник.

Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду и члан Центра за правосудна истраживања, сматра да није било разлога да се брза са изменом Устава и да сет правосудних закона теоријски може да побољша уставне амандмане, али да не верује да ће до тога доћи.

– Питање је да ли ће исход референдума заиста довести до онога што нам се сугерише. Од почетка сам говорио да, нажалост, неће. Али то је будућност и треба да видимо шта ће она показати. На нашем европском путу, како ми то кажемо, правосуђе је увек било највећа препрека. Плашим се да ће тако и да остане. И сам начин на који смо сада, после толико година, променили ствари не даје превише разлога за оптимизам. Реформа је вођена од стране практично једнопартијског парламента. Када се томе дода овако мали број грађана који су гласали, основано је поставити питање легитимности читавог процеса – каже Мајић.

Према усвојеним уставним амандманима, од 11 чланова Високог савета судства, четири ће бити истакнути правници. Осим навода да истакнути правник мора да има најмање десет година радног искуства, не наводе се други критеријуми које он мора да задовољи. То је, оно, што судија Мајић сматра нарочито спорним.

– Нису утврђени јасни критеријум које треба да испуни кандидат како би био биран за место у ВСС као истакнути правник. Не постоје критеријуми за избор судија, а нејасни су и разлози за њихово разрешење. Све ово и даље оставља простор за политичке утицаје. Недостаци су бројни – каже Мајић и додаје да је и Венецијанска комисија изразила многе резерве према уставним амандманима, али да се о томе није јавно говорило.

Предраг Миловановић, члан Државног већа тужилаца и Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, сматра да ће суштинске промене након усвајања уставних амандмана уследити тек у годинама које су пред нама јер уставни амандмани представљају само нормативну тачку ослонца, из које би требало да се мења индивидуална, а потом и колективна свест судија и тужилаца.

– Закон би требало да прецизира, доради Устав. Највиши правни акт је тај који омеђава законодавца у ком правцу може да иде. Законодавац не може да проширује надлежности неког органа више од онога што му је даровао Устав – објашњава Миловановић.

Он сматра да је веома важно што се уставним амандманима предвиђа да ће заменици јавних тужилаца, будући јавни тужиоци као поседници функције имати у својим рукама власт да донесу одлуку. С друге стране, појашњава Миловановић, постојаће могућност приговора на обавезно упутство главног тужиоца уколико је незаконито или неосновано.

Проблем у очима јавности – а на то је, према речима овог члана ДВТ, указивало и струковно удружење тужилаца – јесте то што ће у сазиву тужилачког савета бити врховни тужилац ког бира парламент и министар правде. Миловановић, међутим, како каже, мора да напомене да је моћ та два члана релативизована, што је искорак, будући да врховни тужилац више неће бити председник тог тела. Приде, како каже наш саговорник, неће моћи да одлучује у статусним питањима тужилаца, док министар правде више неће имати право гласа да одлучује у дисциплинским поступцима. Дакле, он ће имати сужене компетенције.

– Венецијанска комисија је указивала на то да су то две фигуре око које се концентрише моћ и то код јавности побуђује неповерење да ће такво тело, у ком седе две истакнуте политичке фигуре, моћи да непристрасно врши своје надлежности. Но, остаје чињеница да је Венецијанска комисија рекла да то није у супротности с међународним стандардима будући да у таквом телу тужиоци чине суштинску већину – каже Миловановић.

Пробни мандат и превођење у сталну функцију

Судије и заменици тужилаца који у наредном периоду буду први пут бирани на функције бираће се од стране Народне скупштине. Тако ће бити све до конституисања новог сазива Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.

Наиме, по Уставном закону садашње судије и заменици јавних тужилаца, односно они који су на пробном мандату, преводе се на сталну функцију, а формалну одлуку о томе донеће управо Високи савет судства и Високи савет тужилаштва. То би била једна врста деклараторне одлуке, с обзиром на то да се по сили Уставног закона они преводе на сталне функције.

Услови за „истакнутог правника”

У стандард истакнутог правника се неће дирати, каже проф. др Владан Петров.

– Неће бити покушаја да се законом дефинише ко је истакнути правник јер то може да буде озбиљан законодавни промашај. Али уставним амандманима смо се обавезали да пропишемо додатне услове у вези са избором истакнутог правника у ВСС. То конкретно значи да ће, поред забране чланства у политичкој партији, искуства у правној струци од најмање десет година и достојности за вршење функције, бити прописани и други услови како би се обезбедила максимална деполитизација и спречила произвољност при избору чланова ВСС – објашњава Петров.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Dzaba krecimo.Korumpirani sudija ostaje korumpirani sudija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.