Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: OD USTAVNIH PROMENA DO NEZAVISNOG PRAVOSUĐA

Uređenje sudstva u narednih godinu dana

(Фото А. Васиљевић)

Građani Srbije izjasnili su se na referendumu održanom 16. januara da su za promene Ustava u oblasti pravosuđa, ali da bi one stupile na snagu, moraju biti proglašene u Narodnoj skupštini. Očekuje se da to bude urađeno odmah po utvrđivanju konačnih rezultata referenduma. Usvajanjem izmena najvišeg pravnog akta našeg zemlje, međutim, zakonodavne aktivnosti nadležnih neće biti okončane jer za godinu dana od stupanja na snagu ustavnih amandmana treba da bude donet set pravosudnih zakona (zakon o sudijama, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o Visokom savetu tužilaštva) i usklađen sa ustavnim amandmanima. Potom sledi usklađivanje drugih zakona sa izmenjenim Ustavom u oblasti pravosuđa, za šta je predviđen rok od dve godine.

Dr Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda, član Venecijanske komisije i član Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava, smatra da usvajanje seta pravosudnih zakona spada u kategoriju neodložnih poslova od najvišeg državnog interesa.

– Zato predstojeći izbori, raspuštanje Narodne skupštine i tehnička vlada ne bi trebalo da budu izgovor za zastoj u procesu. Nastavkom rada na izradi pravosudnih zakona bez odlaganja aktuelna vlast će pokazati da ustavne reforme sprovodi u iskrenoj nameri da reformiše pravosuđe. Očekujem da će Ministarstvo pravde odmah po stupanju na snagu ustavnih promena formirati radne grupe za izradu nacrta seta pravosudnih zakona. Veoma je važno da se prvi efekti promene Ustava osete što pre, a to bez donošenja pomenutih zakona nije moguće. Usvajanjem ustavnih amandmana napravljen je važan i kvalitativno dobar korak u vezi s poboljšanjem pravosuđa i zato je vrlo važno da se s reformama ne stane, pa čak ni zastane – kaže dr Petrov.

Većinu članova radnih grupa za izradu pomenutih zakona, prema njegovim rečima, treba da čine oni koji su bili i u radnoj grupi koja je radila na izmenama Ustava, a pridružiće im se i drugi predstavnici struke i civilnog sektora. Profesor Petrov neće moći da bude član nijedne od radnih grupa s obzirom na to da će svaki od doneti zakona biti podložan oceni ustavnosti.

Naš sagovornik, kako kaže, očekuje da će Venecijanska komisija od samog početka biti uključena u proces izrade ovih zakona kako se ne bi ponavljale greške iz ranijih perioda: da se zakoni izrade i usvoje, a potom šalju na mišljenje Venecijanskoj komisiji.

Da li su rešenja predviđena izmenama Ustava bolja od postojećih ili su jedino optimalno moguća u ovom trenutku? Mogu li sprovedbenim zakonima koji treba da budu doneti da se otklone određeni nedostaci ustavnih amandmana?

– Građani su potvrđivanjem Akta o promeni Ustava kvalifikovali Srbiju za „pravosudnu Ligu šampiona”, ali će nam protivnici, odnosno izazovi na putu izgradnje nezavisnog pravosuđa biti upravo ti pravosudni zakoni. Oni treba da popune dobar ustavni okvir koji smo postavili. Mnogo će zavisiti i od iskrenog nastojanja kako predstavnika vlasti, tako i zainteresovanih subjekata da se donesu kvalitetni pravosudni zakoni. Život pravosuđa ne zavisi isključivo od Ustava, nego upravo od zakona koji treba da budu doneti – zaključuje naš sagovornik.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja, smatra da nije bilo razloga da se brza sa izmenom Ustava i da set pravosudnih zakona teorijski može da poboljša ustavne amandmane, ali da ne veruje da će do toga doći.

– Pitanje je da li će ishod referenduma zaista dovesti do onoga što nam se sugeriše. Od početka sam govorio da, nažalost, neće. Ali to je budućnost i treba da vidimo šta će ona pokazati. Na našem evropskom putu, kako mi to kažemo, pravosuđe je uvek bilo najveća prepreka. Plašim se da će tako i da ostane. I sam način na koji smo sada, posle toliko godina, promenili stvari ne daje previše razloga za optimizam. Reforma je vođena od strane praktično jednopartijskog parlamenta. Kada se tome doda ovako mali broj građana koji su glasali, osnovano je postaviti pitanje legitimnosti čitavog procesa – kaže Majić.

Prema usvojenim ustavnim amandmanima, od 11 članova Visokog saveta sudstva, četiri će biti istaknuti pravnici. Osim navoda da istaknuti pravnik mora da ima najmanje deset godina radnog iskustva, ne navode se drugi kriterijumi koje on mora da zadovolji. To je, ono, što sudija Majić smatra naročito spornim.

– Nisu utvrđeni jasni kriterijum koje treba da ispuni kandidat kako bi bio biran za mesto u VSS kao istaknuti pravnik. Ne postoje kriterijumi za izbor sudija, a nejasni su i razlozi za njihovo razrešenje. Sve ovo i dalje ostavlja prostor za političke uticaje. Nedostaci su brojni – kaže Majić i dodaje da je i Venecijanska komisija izrazila mnoge rezerve prema ustavnim amandmanima, ali da se o tome nije javno govorilo.

Predrag Milovanović, član Državnog veća tužilaca i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, smatra da će suštinske promene nakon usvajanja ustavnih amandmana uslediti tek u godinama koje su pred nama jer ustavni amandmani predstavljaju samo normativnu tačku oslonca, iz koje bi trebalo da se menja individualna, a potom i kolektivna svest sudija i tužilaca.

– Zakon bi trebalo da precizira, doradi Ustav. Najviši pravni akt je taj koji omeđava zakonodavca u kom pravcu može da ide. Zakonodavac ne može da proširuje nadležnosti nekog organa više od onoga što mu je darovao Ustav – objašnjava Milovanović.

On smatra da je veoma važno što se ustavnim amandmanima predviđa da će zamenici javnih tužilaca, budući javni tužioci kao posednici funkcije imati u svojim rukama vlast da donesu odluku. S druge strane, pojašnjava Milovanović, postojaće mogućnost prigovora na obavezno uputstvo glavnog tužioca ukoliko je nezakonito ili neosnovano.

Problem u očima javnosti – a na to je, prema rečima ovog člana DVT, ukazivalo i strukovno udruženje tužilaca – jeste to što će u sazivu tužilačkog saveta biti vrhovni tužilac kog bira parlament i ministar pravde. Milovanović, međutim, kako kaže, mora da napomene da je moć ta dva člana relativizovana, što je iskorak, budući da vrhovni tužilac više neće biti predsednik tog tela. Pride, kako kaže naš sagovornik, neće moći da odlučuje u statusnim pitanjima tužilaca, dok ministar pravde više neće imati pravo glasa da odlučuje u disciplinskim postupcima. Dakle, on će imati sužene kompetencije.

– Venecijanska komisija je ukazivala na to da su to dve figure oko koje se koncentriše moć i to kod javnosti pobuđuje nepoverenje da će takvo telo, u kom sede dve istaknute političke figure, moći da nepristrasno vrši svoje nadležnosti. No, ostaje činjenica da je Venecijanska komisija rekla da to nije u suprotnosti s međunarodnim standardima budući da u takvom telu tužioci čine suštinsku većinu – kaže Milovanović.

Probni mandat i prevođenje u stalnu funkciju

Sudije i zamenici tužilaca koji u narednom periodu budu prvi put birani na funkcije biraće se od strane Narodne skupštine. Tako će biti sve do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Naime, po Ustavnom zakonu sadašnje sudije i zamenici javnih tužilaca, odnosno oni koji su na probnom mandatu, prevode se na stalnu funkciju, a formalnu odluku o tome doneće upravo Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. To bi bila jedna vrsta deklaratorne odluke, s obzirom na to da se po sili Ustavnog zakona oni prevode na stalne funkcije.

Uslovi za „istaknutog pravnika”

U standard istaknutog pravnika se neće dirati, kaže prof. dr Vladan Petrov.

– Neće biti pokušaja da se zakonom definiše ko je istaknuti pravnik jer to može da bude ozbiljan zakonodavni promašaj. Ali ustavnim amandmanima smo se obavezali da propišemo dodatne uslove u vezi sa izborom istaknutog pravnika u VSS. To konkretno znači da će, pored zabrane članstva u političkoj partiji, iskustva u pravnoj struci od najmanje deset godina i dostojnosti za vršenje funkcije, biti propisani i drugi uslovi kako bi se obezbedila maksimalna depolitizacija i sprečila proizvoljnost pri izboru članova VSS – objašnjava Petrov.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Dzaba krecimo.Korumpirani sudija ostaje korumpirani sudija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.