Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто људи неће да раде кад посла има

(Unsplash)

У рубрици Међу нама 31. децембра објављен је допис „Посао се нуди, а ко ће да ради”. Сигуран сам да аутор Света Јокић није једини ко се пита „ко ће да ради” кад посла има, наводећи огласе који се могу видети по Лединама у којима се посао нуди. Тачно је, не само на Лединама, него и у другим насељима, поготову приградским, могу се видети десетине сличних огласа. А није случајно ни што их је највише по приградским насељима. Одговор је једноставан: у приградским насељима живи највише оних који су социјално незбринути, запостављени, с нижом школском спремом, или необезбеђени на неки други начин. Аутор наводи и плате које се нуде за поједине послове.

Имам понекад утисак да није свима баш јасно колико вреди сто динара, хиљаду динара, или плата од 40.000. Чини ми се да неки размишљају овако: боље радити било шта и било где него седети код куће беспослен. Да ли је тако? Народ има изреку: боље паметно седети него лудо радити. Сада да видимо зашто људи (махом су то млади), неће да раде за 40.000 у трафици, маркету, дому за старе, на чишћењу зграда, као кафе-куварице, трговци и касирке, као грађевински радници... Прво, и тих 40.000 је упитно: најчешће је то само минималац (сада око 35.000), а врло често ни толико, јер послодавац, знам такве примере, исплати раднику 35.000, али под условом да му он врати 10.000 или 15.000.

Радно време већине тих радника је шест дана у недељи (некада и седам), што је 48 сати недељно. Ако 40.000 динара поделимо тим бројем радних сати, сатница дође нешто више од 200 динара. Ко би прихватио да за 200 динара на сат (углавном „на ногама”) пере судове, чисти зграду, стоји поред касе, помаже старијим, често непокретним и болесним особама, товари и истовара камионе, меша малтер? Тешко... Треба ли рећи да ти, који су највише уцењени, немају годишњи одмор (или га имају с прекидима, скраћен...), немају слободне дане за празнике, топли оброк, превоз, да често нису ни пријављени, не раде у својој струци... А да не причам о томе да не смеју ни да помисле да оду на боловање или да им се дете разболи.

Ето, зато неће да се понижавају него седе код куће. Господин Јокић каже да се у огласу нуди плата од 60.000 динара возачу Це категорије. Ако још има тих с Це категоријом, они ће радије отићи у Немачку, где ће зарађивати бар 2.500–3.000 евра. А и остали, којима се овде нуди 40.000 динара, те послове ће тамо радити исто за 2.000–2.500 евра. Ко би за 50.000–60.000 динара радио у пекари, где се ради махом ноћу?

Опет ће неко рећи: Е, а колико се и како тамо ради, тамо нема... ово и оно. Па нека се ради, али се бар добро заради, а онда ништа није тешко, знаш за шта се мучиш. Поготово ако оде цела породица, па имају две плате. Сад је ваљда јасно зашто нам сваке године 50.000 радно способних људи оде у иностранство. Јесте да долазе страни радници код нас. И ту постоје две категорије: стручњаци којих немамо и који добро зарађују и они који су у већој беди него ови наши, па пристају да раде за било коју плату, јер је и то боље него код њих.

Неки кажу: кад би наши радили овде колико раде у Немачкој, и овде би имали велике плате. То је чиста демагогија, јер се овде прави рад не вреднује, радничка права су врло ограничена, синдикати скоро и не постоје, однос према радницима често је као према најамницима, махом се примају на одређено време, прети им се, уцењују се... Докле год буде тако, неће се нико лако одлучити да ради послове које смо навели. Или ће првом приликом – преко „гране”.

Љубомир Шуљагић,
професор у пензији и књижевник, Пријепоље

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Hitler je bio, na primer, nesposoban za sistematski rad (bez radnih navika, osim da ugađa svojim strastima)nije uspeo da završi srednju školu.Svaki rad za njega je bio "prljav, ponizavajući i zamoran!" Kada je u Beču potrošio porodični novac, nesposoban da čita svarnost, 1909. postao je žitelj stratišta za siromašne, smeštaj i hrana za socijalne slučajeve, dno...skitnica Hanisch naterao je Hitlera da slika (on mu je slike prodavao). Cela 2 meseca je Adolf - da bi utekao iz stratišta - crtao.
dusan1
Od činjenica ne može da se pobegne. Ja imam neki predlog koji će verovatno ostati utopija ali dokle god onaj koji uplaćuje u budžet bude manje plaćen od sličnog zaposlenog na budžetu nema napredka. Isto nema ni socijalne pravde dokle god najviša zarada onoga na budžetu bude više od tri puta veća od minimalca !
Киза
Професоре у праву сте 100%! Боље џабе седети, него џабе радити! Радник би од своје плате требало да може да задовољи све потребе породице и то под условом да само један члан ради. Међутим, у Србији то је често немогуће чак и кад двоје раде. "Послодавци" стално кукају и траже смањење доприноса због чега је радник само на губитку. Разлика не иде за повећање плате већ повећава газди зараду, а на крају радници добију мању пензију! О односу власти не вреди ни причати.. јадно. Само кажем...
Vera
Isto je i na selu. Niko neće da radi.
Борис М. Бања Лука
Добар текст. Посао од ког се не може платити стан и храна (а са 40 хиљада у Београду је то научна фантастика) није посао него робовласничко тлачење и понижавање.
Дипломирани политиколог
@Деки- Пола државне управе (а то је највећи део радне снаге) ради за 40-80.000 динара, што је у Београду смешна зарада. Почетна плата у Министарству спољних послова је 36.000. 2/3 студената ми има жељу да првом приликом оду на школовање преко и да се никад не врате, од чега чупам косу, али их нажалост разумем. И те како има људи који раде за 40.000. А ово за децу сам сагласан 100%!
Deki
O kojih 40.000 govorite?Vozači,koje pominjete,zarađuju i 100.000,a isto tako i građevinci.Svaki priučeni"majstor"za mašinom u fabrici nema ispod 70-80.000!Pa opet nema radnika.Rešenje-porodica da prestane da finansira odškolovanu decu kao što rade na zapadu.Pa će mala gospoda morati da rade!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.