Дневник из карантина

Специјално за „Политику” -

Ковид 19 је с нама већ две године и нема особе којој се живот није променио на неки начин. И путовања су се изменила.

Кина тренутно има најстрожа правила на свету и само особе с радном, пословном или породичном визом могу да уђу у земљу, под условом да испоштују врло захтевну процедуру.

Све почиње два дана пред пут, када је потребно урадити ПЦР и серолошки тест, који се након тога шаљу амбасади како би се добио зелени код без којег није могуће ући у авион. Моје путовање је почело у Београду, одакле сам имао лет за Беч. Србија је мала земља, али наших људи има свуда по свету, тако да сам већ у Београду упознао брачни пар са бебом и још двојицу момaка који ће ми правити друштво све до Кине. Беч је изгледао помало тужно јер су важиле строге мере против ковида. Радиле су само продавнице и апотеке, а на улицама је било мало људи. Преспавао сам у хотелу и раном зором отишао до клинике, где је поново било потребно да урадим ПЦР и серолошки тест. Резултати су стигли брзо, али је опет требало аплицирати за зелени код без којег не можете у авион. Последње вечери у Бечу шетао сам се сатима јер сам знао да ме у Кини чека карантин од три недеље.

Пре укрцавања у авион за Пекинг проверавају се зелени кодови. Колико Кина озбиљно схвата ситуацију с ковидом, постајало ми је јасно и када се појавило кабинско особље: сви су били у скафандерима и са заштитним наочарима. Чак су и неки путници били у скафандерима. Маска је била обавезна за време читавог лета, осим док се једе, уз препоруку да не једу сви путници у исто време.

Након слетања сви радимо још један ПЦР тест. Цео један терминал на аеродрому у Пекингу прилагођен је за летове из иностранства, и ту је све особље такође у скафандерима. Након пасошке контроле укрцавамо се у аутобус, који нас уз полицијску пратњу вози до хотела, где ћемо бити у карантину 21 дан.

Хотел се налази на 40 километара од центра Пекинга и потпуно је прилагођен карантину. Особље хотела је у скафандерима, у ходницима су камере, сви подови су залепљени најлоном ради лакше дезинфекције, која се обавља три пута дневно. Соба у којој сам боравио била је огромна и врло удобна, али се из ње није могло изаћи. На вратима ме је дочекало упозорење да, уколико се соба напусти, карантин мора да се спроведе од почетка. На вратима су сензори, који се вероватно негде укључе када се врата отворе.

Два пута дневно долазе доктори који ми мере температуру. Прљаве ствари није било могуће прати, а све ђубре сам стављао у жуте кесе на којима је писало медицински отпад. За 21 дан, колико сам био у карантину, урадили су ми 10 ПЦР тестова, нешто више него што је предвиђено, јер је једна особа у авиону била позитивна на вирус.

Храну сам добијао три пута дневно. Оброци су били некад добри, а некад се моје лалошко непце тешко носило са тако егзотичним укусима. За католички Божић био сам принуђен да прескочим ручак, а кад сам дочекао вечеру, био сам задовољан. На први поглед. Добио сам кромпир, спанаћ, ћуфте и нешто што је личило на половину прженог пилета. Други поглед ми је открио да је у питању врло мала птица, па сам закључио да је то ипак голуб, како је писало и у јеловнику који сам открио у соби. Гладан, црева крче, па га ипак поједох: био је укусан и веома сличан пилетини. Ипак, нећу поновити, осим ако не будем морао. А ако неко мисли да је чудно што Кинези једу голубове – у Војводини се и дан-данас спрема супа од голупчића. До краја карантина ослабио сам три килограма иако сам мислио да ћу се угојити због недостатка кретања. Последњег дана карантина опет се ради ПЦР тест, а негативан резултат значи да се добија зелени код преко апликације на телефону, без којег није могуће ући ни у један објекат, чак ни у парк.

Док пишем овај текст, Кина је још више пооштрила мере, тако да карантин сада траје 28 дана, уз обавезна три ПЦР теста и мерење и записивање температуре свакога дана, седам дана пред пут. Дискутабилно је да ли су сва ова правила превише строга или не, али чињеница је да се у Кини живот није много променио, за разлику од остатка света, и да имају веома мало случајева заражених короном. Овде све нормално ради, људи излазе у кафиће, ресторане, клубове, али наравно уз зелени код. Ако се појави неки случај ковида, пракса је да се затвори део града или чак цео град и сви морају да раде ПЦР тестове, уз карантин, док се ситуација не смири. Уз наду да је омикрон почетак краја пандемије, велики поздрав из Кине!