Dnevnik iz karantina

Specijalno za „Politiku” -

Kovid 19 je s nama već dve godine i nema osobe kojoj se život nije promenio na neki način. I putovanja su se izmenila.

Kina trenutno ima najstroža pravila na svetu i samo osobe s radnom, poslovnom ili porodičnom vizom mogu da uđu u zemlju, pod uslovom da ispoštuju vrlo zahtevnu proceduru.

Sve počinje dva dana pred put, kada je potrebno uraditi PCR i serološki test, koji se nakon toga šalju ambasadi kako bi se dobio zeleni kod bez kojeg nije moguće ući u avion. Moje putovanje je počelo u Beogradu, odakle sam imao let za Beč. Srbija je mala zemlja, ali naših ljudi ima svuda po svetu, tako da sam već u Beogradu upoznao bračni par sa bebom i još dvojicu momaka koji će mi praviti društvo sve do Kine. Beč je izgledao pomalo tužno jer su važile stroge mere protiv kovida. Radile su samo prodavnice i apoteke, a na ulicama je bilo malo ljudi. Prespavao sam u hotelu i ranom zorom otišao do klinike, gde je ponovo bilo potrebno da uradim PCR i serološki test. Rezultati su stigli brzo, ali je opet trebalo aplicirati za zeleni kod bez kojeg ne možete u avion. Poslednje večeri u Beču šetao sam se satima jer sam znao da me u Kini čeka karantin od tri nedelje.

Pre ukrcavanja u avion za Peking proveravaju se zeleni kodovi. Koliko Kina ozbiljno shvata situaciju s kovidom, postajalo mi je jasno i kada se pojavilo kabinsko osoblje: svi su bili u skafanderima i sa zaštitnim naočarima. Čak su i neki putnici bili u skafanderima. Maska je bila obavezna za vreme čitavog leta, osim dok se jede, uz preporuku da ne jedu svi putnici u isto vreme.

Nakon sletanja svi radimo još jedan PCR test. Ceo jedan terminal na aerodromu u Pekingu prilagođen je za letove iz inostranstva, i tu je sve osoblje takođe u skafanderima. Nakon pasoške kontrole ukrcavamo se u autobus, koji nas uz policijsku pratnju vozi do hotela, gde ćemo biti u karantinu 21 dan.

Hotel se nalazi na 40 kilometara od centra Pekinga i potpuno je prilagođen karantinu. Osoblje hotela je u skafanderima, u hodnicima su kamere, svi podovi su zalepljeni najlonom radi lakše dezinfekcije, koja se obavlja tri puta dnevno. Soba u kojoj sam boravio bila je ogromna i vrlo udobna, ali se iz nje nije moglo izaći. Na vratima me je dočekalo upozorenje da, ukoliko se soba napusti, karantin mora da se sprovede od početka. Na vratima su senzori, koji se verovatno negde uključe kada se vrata otvore.

Dva puta dnevno dolaze doktori koji mi mere temperaturu. Prljave stvari nije bilo moguće prati, a sve đubre sam stavljao u žute kese na kojima je pisalo medicinski otpad. Za 21 dan, koliko sam bio u karantinu, uradili su mi 10 PCR testova, nešto više nego što je predviđeno, jer je jedna osoba u avionu bila pozitivna na virus.

Hranu sam dobijao tri puta dnevno. Obroci su bili nekad dobri, a nekad se moje laloško nepce teško nosilo sa tako egzotičnim ukusima. Za katolički Božić bio sam prinuđen da preskočim ručak, a kad sam dočekao večeru, bio sam zadovoljan. Na prvi pogled. Dobio sam krompir, spanać, ćufte i nešto što je ličilo na polovinu prženog pileta. Drugi pogled mi je otkrio da je u pitanju vrlo mala ptica, pa sam zaključio da je to ipak golub, kako je pisalo i u jelovniku koji sam otkrio u sobi. Gladan, creva krče, pa ga ipak pojedoh: bio je ukusan i veoma sličan piletini. Ipak, neću ponoviti, osim ako ne budem morao. A ako neko misli da je čudno što Kinezi jedu golubove – u Vojvodini se i dan-danas sprema supa od golupčića. Do kraja karantina oslabio sam tri kilograma iako sam mislio da ću se ugojiti zbog nedostatka kretanja. Poslednjeg dana karantina opet se radi PCR test, a negativan rezultat znači da se dobija zeleni kod preko aplikacije na telefonu, bez kojeg nije moguće ući ni u jedan objekat, čak ni u park.

Dok pišem ovaj tekst, Kina je još više pooštrila mere, tako da karantin sada traje 28 dana, uz obavezna tri PCR testa i merenje i zapisivanje temperature svakoga dana, sedam dana pred put. Diskutabilno je da li su sva ova pravila previše stroga ili ne, ali činjenica je da se u Kini život nije mnogo promenio, za razliku od ostatka sveta, i da imaju veoma malo slučajeva zaraženih koronom. Ovde sve normalno radi, ljudi izlaze u kafiće, restorane, klubove, ali naravno uz zeleni kod. Ako se pojavi neki slučaj kovida, praksa je da se zatvori deo grada ili čak ceo grad i svi moraju da rade PCR testove, uz karantin, dok se situacija ne smiri. Uz nadu da je omikron početak kraja pandemije, veliki pozdrav iz Kine!