Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Кога брине мир у Европи

Ђузеп Борељ (Фото EPA-EFE/j. Geron)

Русија неће повући ракетно наоружање из Калињинграда, своје западне енклаве на граници с Пољском, саопштено је ових дана у Москви, уз објашњење: „У сличним околностима, ни Американци не би повукли ракете ни са једног безбедносно важног дела сопствене територије.”

Стратезима у Кремљу није спорно америчко наоружање, па ни чињеница да је војни буџет западне силе барем 15 пута већи од њиховог. Спорно је то што се сав поменути убиствени комплекс супарника, кроз којекакве војне споразуме и савезе, сада већ опасно приближио руским границама. И то на европском тлу, хиљадама километара далеко од америчког континента, и само чека наредбу за дејство.

Али где је ту Европа, претрпана уништавајућим наоружањем, укључујући и нуклеарно, на чије деловање нема баш никаквог утицаја? А шта год да се деси на релацији Вашингтон–Москва, обиће се о главе управо житељима Старог континента.

„Безбедност Европе је наша безбедност”, енергично говори ових дана Ђузеп Борељ, први дипломата ЕУ. „Уколико Москва, као што је најавила, жели да разговара о смањењу напетости на европском простору, као и о будућим гаранцијама за очување овдашњег мира, то никако није питање које се тиче само САД и Русије. Ми дефинитивно морамо бити укључени у преговоре.”

Америчка стратегија ратовања што даље од сопствене територије могла би управо по Европљане да покаже сву своју погубност. А имајући у виду тренутну украјинску кризу, као и могућност сличних дешавања у Грузији, Молдавији... претварање континента у ново велико бојиште претња је коју данас нико не сме да занемари. А сви покушаји да се нађе ваљани излаз из настале ситуације као да свесно заобилазе надлежне у Бриселу.

Борељ се у свом апелу, између осталог, позива на закључке тзв. Хелсиншког акта, којим је током Конференције о безбедности и сарадњи у Европи (1975) покушано да се изађе из тадашње кризе и обезбеди мирна европска будућност. Поменути акт, међутим, није предвиђао и његово званично прихватање, с потписима заступника држава учесница, и као такав никада није имао обавезујућу снагу.

Данас, међутим, и Европа и свет су деценијама далеко од поменуте 1975. Источни блок се распао, као и Варшавски пакт, па и сам Совјетски Савез. Многе међудржавне границе су срушене, да би неке друге биле додатно зацементиране, посебно оне ка Русији. Истина, Запад се окренуо ка истоку Старог континента, али не ради јачања сарадње, која, узгред, није озбиљно постојала ни у вековима пре двадесетог, већ зарад коначног присвајања територија које су 1991. од стране Европљана, практично, препуштене Американцима.

У таквим околностима права адреса за повраћај одређених прерогатива, посебно оних везаних за општу безбедност, одавно није Москва већ – Вашингтон. А за извлачења било чега сувислог са друге стране Атлантика требаће много више од пуког ламентирања Бореља и бриселске администрације. Американци се простора на које су чврсто ступили пре тридесетак година сигурно неће тек тако одрећи.

Као да смо се, на неки начин, вратили у доба „кубанске кризе” од пре пола века, када је свет такође био на самој ивици рата. Подсетимо, тада су руске ракете, смештене у земљи Фидела Кастра, биле усмерене директно на САД, док су америчке, лоциране у Турској, циљале на СССР. Стрепња је минула тек када су у Вашингтону одлучили да погну главу и без много буке повуку своје наоружање са турске територије. Сагласно, уследило је и повлачење руског потенцијала са Кубе.

Американци су и тада јасно показали да борбена дејства на домаћем тлу за њих дефинитивно нису опција. За ратовање су предвидели друге делове света, па, како видимо, и Европу. У то име „угурали” су у НАТО сваку државу која се деведесетих година прошлог века извукла испод доминације СССР-а и Русије и опскрбили је својим наоружањем.

И тако, дошло се до неке врсте пат-позиције у којој се чека први погрешан потез било које стране. Не да би се безглаво грунуло у општи рат, већ да би се, за почетак, процениле снаге и одлучност зараћених. Један од таквих тестова десио се недавно у Казахстану, где се народ узбунио због драстичног поскупљења горива. Реакција снага Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), чији је Казахстан члан, за циљ је једнако имала да покаже спремност и одлучност источног војног савеза да на адекватан начин одговори на евентуално америчко уплитање у дешавања на централноазијском тлу, као и јасну опомену онима који маштају о евентуалном запоседању украјинско-руске границе од стране НАТО-а.

Не треба ни сумњати да је све наведено у виду имао и Ђузеп Борељ када се огласио поводом могућег увлачења ЕУ неевропски сукоб.

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aki
Više bih volio da Evropa i Rusija razgovaraju. SAD su daleko i naučili smo da su provokatori i svaki rat su vodili na tuđa leđa za svoj interes. Evropa i Rusija su komšije i trba iskreno da razgovaraju i sarađuju i ja lično vidim tu bezbednost. SAD imaju samo strateške interese u Evropi i suvišni su u saradnij Erope i Rusije. Samo da ne bude kasna pamet, jer opet posledice trpimo svi nastanjeni na ovom tlu. Gde god su SAD tu je oružje i ZLO.
Miodrag
Svaki iole upuceniji covek , zna da NATO/Amerika, nemogu da vode nikakav ozbiljniji sukob na teritoriji Ukrajine, ovaj citav sukob je isfabrikovan, kao zamena za Avganistan, u prodaji Americkog oruzija. Medjutim videli smo koliko je Avganisanu pomoglo ovo oruzije u sukobu sa Talibanom. Kina najvise porfitira iz ovoe situacije posto se fokus okrece od nje. Ukoliko dodje do bilo kakavog sukoba to be bila katastrofa za Evropu,
Bata
U zapadnoj Evropi SAD je na "svom tlu" jer je zapadna Evropa napravila SAD time sto jeste te oni i nemaju vecih problema da bivaju "branjeni" od SAD a s obzirom na svoju istoriju verskih i drugih ratova od svetog rimskog carstva preko Napolenovih ratova za "ujedinjenje" Evrope i konacno rast Nemacke koje je dovelo do prvog i drugog svetskog rata. Iscepkana zapadna Evropa (ali i istocna) je bila lak plen za hitlera a slicno bi bila i za Ruse te su svesno ukalkulisali amerikance kao manje zlo.
nikola andric
Radi se o pravdanju vojnih buzeta prema poreskim obaveznicima.
Ratko
Sve što rade Ameri, Evropa i Rusi podržavam. Samo neka se vojske pridržavaju svih epidemioloških mera i neće biti problema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.