Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Koga brine mir u Evropi

Ђузеп Борељ (Фото EPA-EFE/j. Geron)

Rusija neće povući raketno naoružanje iz Kalinjingrada, svoje zapadne enklave na granici s Poljskom, saopšteno je ovih dana u Moskvi, uz objašnjenje: „U sličnim okolnostima, ni Amerikanci ne bi povukli rakete ni sa jednog bezbednosno važnog dela sopstvene teritorije.”

Stratezima u Kremlju nije sporno američko naoružanje, pa ni činjenica da je vojni budžet zapadne sile barem 15 puta veći od njihovog. Sporno je to što se sav pomenuti ubistveni kompleks suparnika, kroz kojekakve vojne sporazume i saveze, sada već opasno približio ruskim granicama. I to na evropskom tlu, hiljadama kilometara daleko od američkog kontinenta, i samo čeka naredbu za dejstvo.

Ali gde je tu Evropa, pretrpana uništavajućim naoružanjem, uključujući i nuklearno, na čije delovanje nema baš nikakvog uticaja? A šta god da se desi na relaciji Vašington–Moskva, obiće se o glave upravo žiteljima Starog kontinenta.

„Bezbednost Evrope je naša bezbednost”, energično govori ovih dana Đuzep Borelj, prvi diplomata EU. „Ukoliko Moskva, kao što je najavila, želi da razgovara o smanjenju napetosti na evropskom prostoru, kao i o budućim garancijama za očuvanje ovdašnjeg mira, to nikako nije pitanje koje se tiče samo SAD i Rusije. Mi definitivno moramo biti uključeni u pregovore.”

Američka strategija ratovanja što dalje od sopstvene teritorije mogla bi upravo po Evropljane da pokaže svu svoju pogubnost. A imajući u vidu trenutnu ukrajinsku krizu, kao i mogućnost sličnih dešavanja u Gruziji, Moldaviji... pretvaranje kontinenta u novo veliko bojište pretnja je koju danas niko ne sme da zanemari. A svi pokušaji da se nađe valjani izlaz iz nastale situacije kao da svesno zaobilaze nadležne u Briselu.

Borelj se u svom apelu, između ostalog, poziva na zaključke tzv. Helsinškog akta, kojim je tokom Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (1975) pokušano da se izađe iz tadašnje krize i obezbedi mirna evropska budućnost. Pomenuti akt, međutim, nije predviđao i njegovo zvanično prihvatanje, s potpisima zastupnika država učesnica, i kao takav nikada nije imao obavezujuću snagu.

Danas, međutim, i Evropa i svet su decenijama daleko od pomenute 1975. Istočni blok se raspao, kao i Varšavski pakt, pa i sam Sovjetski Savez. Mnoge međudržavne granice su srušene, da bi neke druge bile dodatno zacementirane, posebno one ka Rusiji. Istina, Zapad se okrenuo ka istoku Starog kontinenta, ali ne radi jačanja saradnje, koja, uzgred, nije ozbiljno postojala ni u vekovima pre dvadesetog, već zarad konačnog prisvajanja teritorija koje su 1991. od strane Evropljana, praktično, prepuštene Amerikancima.

U takvim okolnostima prava adresa za povraćaj određenih prerogativa, posebno onih vezanih za opštu bezbednost, odavno nije Moskva već – Vašington. A za izvlačenja bilo čega suvislog sa druge strane Atlantika trebaće mnogo više od pukog lamentiranja Borelja i briselske administracije. Amerikanci se prostora na koje su čvrsto stupili pre tridesetak godina sigurno neće tek tako odreći.

Kao da smo se, na neki način, vratili u doba „kubanske krize” od pre pola veka, kada je svet takođe bio na samoj ivici rata. Podsetimo, tada su ruske rakete, smeštene u zemlji Fidela Kastra, bile usmerene direktno na SAD, dok su američke, locirane u Turskoj, ciljale na SSSR. Strepnja je minula tek kada su u Vašingtonu odlučili da pognu glavu i bez mnogo buke povuku svoje naoružanje sa turske teritorije. Saglasno, usledilo je i povlačenje ruskog potencijala sa Kube.

Amerikanci su i tada jasno pokazali da borbena dejstva na domaćem tlu za njih definitivno nisu opcija. Za ratovanje su predvideli druge delove sveta, pa, kako vidimo, i Evropu. U to ime „ugurali” su u NATO svaku državu koja se devedesetih godina prošlog veka izvukla ispod dominacije SSSR-a i Rusije i opskrbili je svojim naoružanjem.

I tako, došlo se do neke vrste pat-pozicije u kojoj se čeka prvi pogrešan potez bilo koje strane. Ne da bi se bezglavo grunulo u opšti rat, već da bi se, za početak, procenile snage i odlučnost zaraćenih. Jedan od takvih testova desio se nedavno u Kazahstanu, gde se narod uzbunio zbog drastičnog poskupljenja goriva. Reakcija snaga Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čiji je Kazahstan član, za cilj je jednako imala da pokaže spremnost i odlučnost istočnog vojnog saveza da na adekvatan način odgovori na eventualno američko uplitanje u dešavanja na centralnoazijskom tlu, kao i jasnu opomenu onima koji maštaju o eventualnom zaposedanju ukrajinsko-ruske granice od strane NATO-a.

Ne treba ni sumnjati da je sve navedeno u vidu imao i Đuzep Borelj kada se oglasio povodom mogućeg uvlačenja EU neevropski sukob.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aki
Više bih volio da Evropa i Rusija razgovaraju. SAD su daleko i naučili smo da su provokatori i svaki rat su vodili na tuđa leđa za svoj interes. Evropa i Rusija su komšije i trba iskreno da razgovaraju i sarađuju i ja lično vidim tu bezbednost. SAD imaju samo strateške interese u Evropi i suvišni su u saradnij Erope i Rusije. Samo da ne bude kasna pamet, jer opet posledice trpimo svi nastanjeni na ovom tlu. Gde god su SAD tu je oružje i ZLO.
Miodrag
Svaki iole upuceniji covek , zna da NATO/Amerika, nemogu da vode nikakav ozbiljniji sukob na teritoriji Ukrajine, ovaj citav sukob je isfabrikovan, kao zamena za Avganistan, u prodaji Americkog oruzija. Medjutim videli smo koliko je Avganisanu pomoglo ovo oruzije u sukobu sa Talibanom. Kina najvise porfitira iz ovoe situacije posto se fokus okrece od nje. Ukoliko dodje do bilo kakavog sukoba to be bila katastrofa za Evropu,
Bata
U zapadnoj Evropi SAD je na "svom tlu" jer je zapadna Evropa napravila SAD time sto jeste te oni i nemaju vecih problema da bivaju "branjeni" od SAD a s obzirom na svoju istoriju verskih i drugih ratova od svetog rimskog carstva preko Napolenovih ratova za "ujedinjenje" Evrope i konacno rast Nemacke koje je dovelo do prvog i drugog svetskog rata. Iscepkana zapadna Evropa (ali i istocna) je bila lak plen za hitlera a slicno bi bila i za Ruse te su svesno ukalkulisali amerikance kao manje zlo.
nikola andric
Radi se o pravdanju vojnih buzeta prema poreskim obaveznicima.
Ratko
Sve što rade Ameri, Evropa i Rusi podržavam. Samo neka se vojske pridržavaju svih epidemioloških mera i neće biti problema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.