Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недимовић: Имаћемо довољно ђубрива

Држава договорила аранжман о повољнијим кредитима са 10 банака
Бранислав Недимовић (Фото Небојша Марјановић)

На тржишту Србије има довољно азотних ђубрива за зимску прихрану пшенице, а наредне недеља стиже још 70.000 тона урее, тако да ћемо имати и за кукуруз, изјавио је јуче министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Пољопривредници широм Европе и света протеклих месеци страхују због приноса јер су велики произвођачи ђубрива смањили производњу због високе цене гаса, што је довело до несташица и огромног скока цена.

– Србија ће имати свих 400.000 тона вештачких ђубрива на располагању – казао је Недимовић за ТВ Прва, а преноси Танјуг. Додао је да је ступила на снагу најављивана мера државне помоћи за набавку минералних ђубрива, а са 10 пословних банака договорен је аранжман за његову набавку. Реч је о краткорочним кредитима до три године са грејс периодом који може да буде до годину дана, што произвођачи договарају с банком, а држава финансира целокупну камату.

– Тако да вас тона ђубрива ако је 920 евра, када узмете овај кредит и ако купујете за готовину, кошта 850 евра, што значи да око 70 евра по тони плаћа држава – објаснио је министар.

Друга мера помоћи је укидање царине од 10 одсто за набавку азотних ђубрива из трећих земаља, односно из арапских и далекоисточних држава где ових ђубрива има довољно.

– Цена урее била је 620-630 долара по тони пре три-четири дана у Констанци и у балтичким лукама. То ће да буде у Србији за три-четири дана и цене ће још да падају – навео је Недимовић.

Министар је додао да је тренутно цена пшенице за жетву крајем јуна и почетком јула већ достигла 28 динара плус ПДВ, што је скоро двоструко више него прошле године.

Удружење пољопривредника „Стиг” недавно се огласило око ситуације са ценом и количинама ђубрива на тржишту. Између осталог сматрају да домаћи трговци стварају вештачку несташицу и желе да искористе ситуацију и енормно зараде а ђубриво су, наводно, набавили пре него што је поскупело три до четири пута. Због тако високих цена многи пољопривредници, како кажу у том удружењу, неће моћи да купе азотно ђубриво, а род без прихране може бити умањен и за 50 одсто. Због оваквих дешавања за њих је упитно да ли ће увозом одређених, мањих количина моћи да се изврши притисак на увознике да смање цене.

Подсетимо, глобални проблем несташице азотних ђубрива, пре свега урее која је неопходна за пролећну прихрану пшенице и осталих житарица и уљарица постоји већ неколико месеци. Како је, још почетком децембра, објавио Ројтерс, глобалну производњу кључних пољопривредних производа угрожавају високе светске цене ђубрива због чега фармери оскудевају у виталним хранљивим материјама за усеве, што подгрева страховања у погледу целокупне прехрамбене безбедности и инфлације.

Агенција је навела да су цене ђубрива у 2021. порасле услед растуће потражње и мање понуде, при чему су рекордне цене природног гаса и угља изазвале редуковање производње у енергетски интензивном сектору ђубрива.

Уреа је поскупела за више од 200 одсто у 2021., док су се цене дијамонијум фосфата готово удвостручиле, пише Ројтерс. Упозорили су да ће поред скока глобалних цена хране до рекордних нивоа у последњих више од 10 година, растуће цене ђубрива додатно повећати притисак на доступност хране, нарочито у привредама које се ослањају на увоз.

Аналитичари су за ову агенцију рекли да ће се ограничена понуда ђубрива вероватно погоршати почетком 2022. и да пољопривредници из Европе, Северне Америке и северне Азије морају да појачају куповине пре пролећне сетве, док су истовремено кључни произвођачи, попут Kине, Русије и Египта, ограничили извоз како би обезбедили домаће тржиште.

Мали број фармера биће поштеђен овог удара, а као одговор на поскупљење пољопривредници широм света ће или одложити куповину или смањити коришћење ђубрива да би уштедели новац. У Немачкој ће пољопривредници због раста цена вероватно смањити употребу ђубрива, што би могло да смањи приносе, оценио је недавно Бернхард Kрускен, генерални секретар немачког удружења пољопривредника ДБВ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.