Зрењанинска филхармонија

Филхармонија, како то лепо звучи. А да ли звучи добро, питање је сад. Повод да напишем ове редове било је кратко обавештење у „Политици” да наш чувени виолиниста Стефан Миленковић наступа у недељу (9. јануара ове године) са Зрењанинском филхармонијом.

Мало ме је изненадила ова вест, јер сам 20 година, од 1962. до 1982, радио у том истом Зрењанину. Био сам професор и директор Музичке школе „Јосиф Маринковић”. И тада је било покушаја да се формира симфонијски оркестар, али се одустало од те идеје, јер је наша велика жеља и замисао почивала на нереалним основама. Уместо тих наших великих амбиција формиран је гудачки камерни оркестар који су сачињавали професори и ученици гудачког одсека школе. Тако замишљен Зрењанински камерни оркестар водио је наш познати виолински педагог Дејан Михаиловић.

Одговорно тврдим да је тај ансамбл, захваљујући упорном раду и залагању диригента Михаиловића, стекао солидан уметнички ниво и друштвени статус, што је више пута потврђивао и данас, с новим полетом и у обновљеном саставу. Према томе, драги филхармоничари, оставите се мегаломанских захвата и негујте ову врсту извођачке уметности кроз камерне саставе, који ће својим постојањем и јавним наступањима допринети развоју наше музичке културе, која свакако има завидно место у друштву и у актуелним околностима.

Сматрам да би Војводина требало да има једно репрезентативно музичко тело, какво је већ две деценије стар, изванредан Војвођански симфонијски оркестар, који би својим одличним програмима, с реномираним солистима и диригентима, морао да покрива и целу покрајину, као што се у целом културном свету то ради. Оставимо се праксе гостујућих колега музичара (који, хтели то или не, морају да живе у кућама на точковима), јер наша музичка култура на тај начин не би добила ништа, осим брига и додатних финансијских невоља.

Душан Оморац,
композитор и професор у пензији