Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ЕЈЏИЗАМ У СРБИЈИ

Пандемија нова, небрига позната мука старих

Највећи број међу онима без редовних прихода су старије жене, које су по том основу више дискриминисане. Више од 120.000 старијих од 65 година није у пензијском систему, а међу примаоцима новчане социјалне помоћи тек их је 10 одсто
(Фотографије Pixabay)

– Београд је постао дом стараца! Стари људи живе сами, деца су им у белом свету, а ако и живе у граду, не станују довољно близу да о њима брину. Међутим, тај самостални живот старих особа врло је скуп. Они морају да имају некога да им донесе потребне лекове и храну, некога да им спрема оброке и поспреми стан, ако то не могу да раде сами. Обично се деца у иностранству побрину да њихови стари родитељи у Србији имају новац, али проблем је што неко са стране треба да помогне у организацији свакодневног живота тих особа, јер како године одмичу људи губе тај осећај за организацију.

Овако на проблеме занемаривања старих особа у нашем друштву гледа проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

У дану кад смо причали о ејџизму, дискриминацији особа само због година, докторка се спремала са својом патронажном екипом у посету пацијентима који су имали 87, 92 и 94 године! Тешко је наћи бољи доказ да Србија постаје све старије друштво.

Сиромаштво и усамљеност

Преко двадесет одсто становништва у нашој земљи старије је од 60 година, а тај проценат ће се, према статистици, за две деценије удвостручити. Сиромаштво и усамљеност највећи су изазови старости у Србији. На међународној конференцији у Београду, одржаној прошле године, саопштено је да, према подацима Уједињених нација, половина старих трпи неки облик дискриминације, а то је неретко и пут који води ка депресији и усамљености. Пре 52 године лекар Роберт Батлер увео је термин ејџизам, како би означио стереотипе и предрасуде с којима се старији суочавају.

Проф. др Олга Поповић Младеновић уочава и да се стари људи, који због пандемије короне остају „у четири зида”, не крећу и због тога имају бројне здравствене и друге проблеме. Када лекарска екипа дође у дом таквих особа, види колико много ствари им фали када живе сами. Пре свега хигијена је на ниском нивоу: буде у тим становима и луксузног намештаја, дивних ствари, али све је запуштено.

Докторка каже да је тужно колико су неке старије особе потпуно заборављене и од унука и од своје деце. Запажа и да када у домаћинству живе двоје старих, ствари функционишу, али када један умре, онај други нагло пропада.

С друге стране, све чешће је сведок другог феномена: породица лако свог члана – старог, али релативно здравог човека – стави у старачки дом. Верује да је то типичан пример ејџизма, дискриминације на основу година, када се стари човек искључује из свог амбијента.

– Слажем се да се особа која има деменцију и захтева непрестану бригу смести у дом или установу, где ће се о њој старати стручна лица, али не могу да се сложим с тим да некога у релативно добром здравственом и психичком стању породица смешта у дом само зато што је стар, што смета. Можда је породици заиста тако лакше, али ако се вага шта је та стара особа дала, мислим да то није у реду – сматра др Поповић Младеновић.

Она додаје да држава у овом часу доста чини за старије особе, бар у Београду. Постоји Завод за геронтологију, кућну негу и лечење који ради добро, тако да у домове многих старих суграђана долази геријатријска сестра, терапеут или лекар када им је то потребно. Многи су вакцину против вируса корона добили у својим домовима.

Посебан проблем су финансије старих људи.

– Они који нису кредитно способни немају никаква права у банкама, које се сувише штите. Али с друге стране, много је „ловаца” на њихов новац. Запазили смо необичну појаву да велики број старијих људи купују предмете који се рекламирају преко телефона или телевизије. Реч је о стварима који коштају и преко 100 евра: витамини, разне справе, тањири... Када питам пацијенткињу шта јој то треба, она ми одговара да не зна, али су преко телефона били тако фини! То говори колико су стари људи усамљени и жељни разговора с било ким – примећује др Поповић Младеновић.

По речима Надежде Сатарић из Удружења „Амити”, које се бави проблемима старих, у немалом броју породица присутно је занемаривање потреба најстаријих чланова, посебно оних који немају пензију.

– Тако им понекад млађи чланови не набаве потребне лекове и ортопедска помагала, не питају их шта би појели или треба ли и њима зановити нешто од гардеробе или обуће. Дешава се чак да када своје старије сместе у болницу, када је лечење завршено, занемаре и не одазову се на позиве из болнице да их воде натраг – каже она.

Надежда Сатарић указује и да допринос старијих жена и њихова улога у домаћинствима и у локалној заједници није довољно видљива, иако оне настављају значајно да доприносе домаћинствима у којима живе и након одласка у пензију. Најчешће је то кроз обављање кућних послова и бригу о зависним члановима породице, а оне које живе на селу и кроз рад у пољопривреди.

Према истраживањима о положају старијих жена у Србији из октобра 2017. године, 80 одсто њих каже да друштво не води довољно рачуна о њиховом положају, при чему као највећи проблем с којим се суочавају истичу лош социоекономски положај.

Питамо и где је тренутно ејџизам у Србији највидљивији? Овај феномен је, иначе, у Европи присутнији од сексизма и расизма. Готово сваки трећи становник Европе био је изложен дискриминацији на основу година.

 По мојим сазнањима, дискриминација над старијима у Србији је најприсутнија тамо где им је онемогућен приступ неопходним услугама здравствене заштите, мимо ковид пацијената, било због тога што су здравствене станице и амбуланте географски удаљене, што су старији теже покретни, па су им физички недоступне, било због тога што у мањим срединама нема расположивих кола хитне помоћи, па не могу да им укажу потребну помоћ – наводи наша саговорница.

Најтеже на југу земље

Сатарићева додаје и да су најугроженији старији који живе сами или у старачким домаћинствима, који су болесни, а који немају редовне месечне приходе, нити сроднике на које се могу ослонити. Највише тих људи је на југу и југоистоку Србије, мада их има и у другим срединама.

Према најновијим подацима више од 120.000 старијих од 65 година није у пензијском систему, а међу примаоцима новчане социјалне помоћи тек их је 10 одсто у односу на друге узрасне категорије. Највећи број међу онима без редовних прихода су старије жене, које су по том основу више дискриминисане.

Веома је изражено и родно засновано насиље према старијим женама.

Да ли постоји било шта у овој области што је позитивно решено у протекле две године?

– Фантастична је најава градске секретарке социјалне заштите да је локална самоуправа Београд обезбедила новац и да планира да отвори дневни боравак са 50 места за оболеле од деменције у 2023. години. Ово је добра вест не само за више од 20 хиљада оболелих од деменције који живе у Београду, већ и за њихове сроднике који свакодневно брину о оболелима, као и за нас стручњаке који годинама заговарамо да се ова услуга установи – одговара Надежда Сатарић.

Свако шесто домаћинство – старачко

– Према попису становништва из 2011. године, у Србији је било 434.548 домаћинстава у којима су све особе старе 65 и више година, а самачких старачких домаћинстава било је 278.121. Свеукупно, свако шесто домаћинство у Србији било је старачко и то свако седмо у градским, а свако пето у осталим срединама. Сада је засигурно знатно већи број људи у старачким домаћинствима па и оних који живе у самачким домаћинствима – каже Надежда Сатарић.

Мање пријема у домове

„У 40 државних и 240 приватних домова социјалне заштите за смештај одраслих и старијих, током 2020. године, услуге је користило скоро 20.000 наших суграђана старијих од 65 година (око 1,4 одсто од укупне популације старијих). Услуге је користило нешто мање старијих јер су због пандемије короне били крајње редуковани нови пријеми корисника. Према извештајима домова у 2020. било је за 28 одсто мање нових пријема у односу на 2019. годину”, подаци су удружења „Амити”.

Теже него пре пандемије

Више од 87 одсто испитаника анкетног истраживања које је удружење „Амити” спровелo априла–маја 2021, на тему: „Колико су институције државног система здравствене и социјалне заштите приступачне старијима током пандемије?”, потврдило је да је знатно отежан приступ државним службама здравствене заштите нековид пацијентима, у односу на период пре пандемије. До изабраног лекара некако су и могли доћи, али до специјалиста готово никако, болничко лечење се могло остварити тек у изузетним случајевима, рехабилитациони третмани нису рађени.

Старијима, који живе у домовима, више од годину дана био је забрањен излазак, а дуго су им биле забрањене и посете у домовима, што су многи веома тешко подносили. Изолација старијима у домовима иначе тешко пада. Од лета 2021. године посете су дозвољаване комплетно вакцинисаним корисницима, када је од последње дозе прошло најмање седам дана до дана када је посета заказана, а данас се посете дозвољавају у посебним просторијама и непокретним и теже покретним корисницима у установама. Корисници данас без икаквих ограничења могу да излазе из домова. Новопримљени корисници, и надаље, одлазе прво у карантин од две недеље.

Међу посланицама мало старијих жена

– Занемаривање старијих особа, а посебно старијих жена, на првом месту огледа се на тржишту рада, где без обзира на стручне компетенције, знања и претходно радно искуство, тешко да ће који послодавац одлучити да запосли жену са 50 и више година. Да не причамо о онима од 60 и више година старости – указује Надежда Сатарић.

Она додаје и да је политичка партиципација старијих жена на веома ниском нивоу. Иако је квота за учешће жена у скупштинама 40 одсто, што је на изборима углавном и испоштовано, учешће старијих жена је минимално. У Скупштини Србије међу 39 одсто жена, старијих је само 1,2 одсто, док их у скупштинама неких локалних самоуправа и нема, попут Новог Сада и Бора, упркос чињеници да старије жене чине 27 одсто женског бирачког тела.

– Ако желимо и тежимо да стварамо друштво за све генерације, морамо обезбедити и обавезно учешће представника свих генерација на местима где се расправља и одлучује о питањима која се и њих тичу – уверена је наша саговорница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.