Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: EJDžIZAM U SRBIJI

Pandemija nova, nebriga poznata muka starih

Najveći broj među onima bez redovnih prihoda su starije žene, koje su po tom osnovu više diskriminisane. Više od 120.000 starijih od 65 godina nije u penzijskom sistemu, a među primaocima novčane socijalne pomoći tek ih je 10 odsto
(Фотографије Pixabay)

– Beograd je postao dom staraca! Stari ljudi žive sami, deca su im u belom svetu, a ako i žive u gradu, ne stanuju dovoljno blizu da o njima brinu. Međutim, taj samostalni život starih osoba vrlo je skup. Oni moraju da imaju nekoga da im donese potrebne lekove i hranu, nekoga da im sprema obroke i pospremi stan, ako to ne mogu da rade sami. Obično se deca u inostranstvu pobrinu da njihovi stari roditelji u Srbiji imaju novac, ali problem je što neko sa strane treba da pomogne u organizaciji svakodnevnog života tih osoba, jer kako godine odmiču ljudi gube taj osećaj za organizaciju.

Ovako na probleme zanemarivanja starih osoba u našem društvu gleda prof. dr Olga Popović Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

U danu kad smo pričali o ejdžizmu, diskriminaciji osoba samo zbog godina, doktorka se spremala sa svojom patronažnom ekipom u posetu pacijentima koji su imali 87, 92 i 94 godine! Teško je naći bolji dokaz da Srbija postaje sve starije društvo.

Siromaštvo i usamljenost

Preko dvadeset odsto stanovništva u našoj zemlji starije je od 60 godina, a taj procenat će se, prema statistici, za dve decenije udvostručiti. Siromaštvo i usamljenost najveći su izazovi starosti u Srbiji. Na međunarodnoj konferenciji u Beogradu, održanoj prošle godine, saopšteno je da, prema podacima Ujedinjenih nacija, polovina starih trpi neki oblik diskriminacije, a to je neretko i put koji vodi ka depresiji i usamljenosti. Pre 52 godine lekar Robert Batler uveo je termin ejdžizam, kako bi označio stereotipe i predrasude s kojima se stariji suočavaju.

Prof. dr Olga Popović Mladenović uočava i da se stari ljudi, koji zbog pandemije korone ostaju „u četiri zida”, ne kreću i zbog toga imaju brojne zdravstvene i druge probleme. Kada lekarska ekipa dođe u dom takvih osoba, vidi koliko mnogo stvari im fali kada žive sami. Pre svega higijena je na niskom nivou: bude u tim stanovima i luksuznog nameštaja, divnih stvari, ali sve je zapušteno.

Doktorka kaže da je tužno koliko su neke starije osobe potpuno zaboravljene i od unuka i od svoje dece. Zapaža i da kada u domaćinstvu žive dvoje starih, stvari funkcionišu, ali kada jedan umre, onaj drugi naglo propada.

S druge strane, sve češće je svedok drugog fenomena: porodica lako svog člana – starog, ali relativno zdravog čoveka – stavi u starački dom. Veruje da je to tipičan primer ejdžizma, diskriminacije na osnovu godina, kada se stari čovek isključuje iz svog ambijenta.

– Slažem se da se osoba koja ima demenciju i zahteva neprestanu brigu smesti u dom ili ustanovu, gde će se o njoj starati stručna lica, ali ne mogu da se složim s tim da nekoga u relativno dobrom zdravstvenom i psihičkom stanju porodica smešta u dom samo zato što je star, što smeta. Možda je porodici zaista tako lakše, ali ako se vaga šta je ta stara osoba dala, mislim da to nije u redu – smatra dr Popović Mladenović.

Ona dodaje da država u ovom času dosta čini za starije osobe, bar u Beogradu. Postoji Zavod za gerontologiju, kućnu negu i lečenje koji radi dobro, tako da u domove mnogih starih sugrađana dolazi gerijatrijska sestra, terapeut ili lekar kada im je to potrebno. Mnogi su vakcinu protiv virusa korona dobili u svojim domovima.

Poseban problem su finansije starih ljudi.

– Oni koji nisu kreditno sposobni nemaju nikakva prava u bankama, koje se suviše štite. Ali s druge strane, mnogo je „lovaca” na njihov novac. Zapazili smo neobičnu pojavu da veliki broj starijih ljudi kupuju predmete koji se reklamiraju preko telefona ili televizije. Reč je o stvarima koji koštaju i preko 100 evra: vitamini, razne sprave, tanjiri... Kada pitam pacijentkinju šta joj to treba, ona mi odgovara da ne zna, ali su preko telefona bili tako fini! To govori koliko su stari ljudi usamljeni i željni razgovora s bilo kim – primećuje dr Popović Mladenović.

Po rečima Nadežde Satarić iz Udruženja „Amiti”, koje se bavi problemima starih, u nemalom broju porodica prisutno je zanemarivanje potreba najstarijih članova, posebno onih koji nemaju penziju.

– Tako im ponekad mlađi članovi ne nabave potrebne lekove i ortopedska pomagala, ne pitaju ih šta bi pojeli ili treba li i njima zanoviti nešto od garderobe ili obuće. Dešava se čak da kada svoje starije smeste u bolnicu, kada je lečenje završeno, zanemare i ne odazovu se na pozive iz bolnice da ih vode natrag – kaže ona.

Nadežda Satarić ukazuje i da doprinos starijih žena i njihova uloga u domaćinstvima i u lokalnoj zajednici nije dovoljno vidljiva, iako one nastavljaju značajno da doprinose domaćinstvima u kojima žive i nakon odlaska u penziju. Najčešće je to kroz obavljanje kućnih poslova i brigu o zavisnim članovima porodice, a one koje žive na selu i kroz rad u poljoprivredi.

Prema istraživanjima o položaju starijih žena u Srbiji iz oktobra 2017. godine, 80 odsto njih kaže da društvo ne vodi dovoljno računa o njihovom položaju, pri čemu kao najveći problem s kojim se suočavaju ističu loš socioekonomski položaj.

Pitamo i gde je trenutno ejdžizam u Srbiji najvidljiviji? Ovaj fenomen je, inače, u Evropi prisutniji od seksizma i rasizma. Gotovo svaki treći stanovnik Evrope bio je izložen diskriminaciji na osnovu godina.

 Po mojim saznanjima, diskriminacija nad starijima u Srbiji je najprisutnija tamo gde im je onemogućen pristup neophodnim uslugama zdravstvene zaštite, mimo kovid pacijenata, bilo zbog toga što su zdravstvene stanice i ambulante geografski udaljene, što su stariji teže pokretni, pa su im fizički nedostupne, bilo zbog toga što u manjim sredinama nema raspoloživih kola hitne pomoći, pa ne mogu da im ukažu potrebnu pomoć – navodi naša sagovornica.

Najteže na jugu zemlje

Satarićeva dodaje i da su najugroženiji stariji koji žive sami ili u staračkim domaćinstvima, koji su bolesni, a koji nemaju redovne mesečne prihode, niti srodnike na koje se mogu osloniti. Najviše tih ljudi je na jugu i jugoistoku Srbije, mada ih ima i u drugim sredinama.

Prema najnovijim podacima više od 120.000 starijih od 65 godina nije u penzijskom sistemu, a među primaocima novčane socijalne pomoći tek ih je 10 odsto u odnosu na druge uzrasne kategorije. Najveći broj među onima bez redovnih prihoda su starije žene, koje su po tom osnovu više diskriminisane.

Veoma je izraženo i rodno zasnovano nasilje prema starijim ženama.

Da li postoji bilo šta u ovoj oblasti što je pozitivno rešeno u protekle dve godine?

– Fantastična je najava gradske sekretarke socijalne zaštite da je lokalna samouprava Beograd obezbedila novac i da planira da otvori dnevni boravak sa 50 mesta za obolele od demencije u 2023. godini. Ovo je dobra vest ne samo za više od 20 hiljada obolelih od demencije koji žive u Beogradu, već i za njihove srodnike koji svakodnevno brinu o obolelima, kao i za nas stručnjake koji godinama zagovaramo da se ova usluga ustanovi – odgovara Nadežda Satarić.

Svako šesto domaćinstvo – staračko

– Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji je bilo 434.548 domaćinstava u kojima su sve osobe stare 65 i više godina, a samačkih staračkih domaćinstava bilo je 278.121. Sveukupno, svako šesto domaćinstvo u Srbiji bilo je staračko i to svako sedmo u gradskim, a svako peto u ostalim sredinama. Sada je zasigurno znatno veći broj ljudi u staračkim domaćinstvima pa i onih koji žive u samačkim domaćinstvima – kaže Nadežda Satarić.

Manje prijema u domove

„U 40 državnih i 240 privatnih domova socijalne zaštite za smeštaj odraslih i starijih, tokom 2020. godine, usluge je koristilo skoro 20.000 naših sugrađana starijih od 65 godina (oko 1,4 odsto od ukupne populacije starijih). Usluge je koristilo nešto manje starijih jer su zbog pandemije korone bili krajnje redukovani novi prijemi korisnika. Prema izveštajima domova u 2020. bilo je za 28 odsto manje novih prijema u odnosu na 2019. godinu”, podaci su udruženja „Amiti”.

Teže nego pre pandemije

Više od 87 odsto ispitanika anketnog istraživanja koje je udruženje „Amiti” sprovelo aprila–maja 2021, na temu: „Koliko su institucije državnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite pristupačne starijima tokom pandemije?”, potvrdilo je da je znatno otežan pristup državnim službama zdravstvene zaštite nekovid pacijentima, u odnosu na period pre pandemije. Do izabranog lekara nekako su i mogli doći, ali do specijalista gotovo nikako, bolničko lečenje se moglo ostvariti tek u izuzetnim slučajevima, rehabilitacioni tretmani nisu rađeni.

Starijima, koji žive u domovima, više od godinu dana bio je zabranjen izlazak, a dugo su im bile zabranjene i posete u domovima, što su mnogi veoma teško podnosili. Izolacija starijima u domovima inače teško pada. Od leta 2021. godine posete su dozvoljavane kompletno vakcinisanim korisnicima, kada je od poslednje doze prošlo najmanje sedam dana do dana kada je poseta zakazana, a danas se posete dozvoljavaju u posebnim prostorijama i nepokretnim i teže pokretnim korisnicima u ustanovama. Korisnici danas bez ikakvih ograničenja mogu da izlaze iz domova. Novoprimljeni korisnici, i nadalje, odlaze prvo u karantin od dve nedelje.

Među poslanicama malo starijih žena

– Zanemarivanje starijih osoba, a posebno starijih žena, na prvom mestu ogleda se na tržištu rada, gde bez obzira na stručne kompetencije, znanja i prethodno radno iskustvo, teško da će koji poslodavac odlučiti da zaposli ženu sa 50 i više godina. Da ne pričamo o onima od 60 i više godina starosti – ukazuje Nadežda Satarić.

Ona dodaje i da je politička participacija starijih žena na veoma niskom nivou. Iako je kvota za učešće žena u skupštinama 40 odsto, što je na izborima uglavnom i ispoštovano, učešće starijih žena je minimalno. U Skupštini Srbije među 39 odsto žena, starijih je samo 1,2 odsto, dok ih u skupštinama nekih lokalnih samouprava i nema, poput Novog Sada i Bora, uprkos činjenici da starije žene čine 27 odsto ženskog biračkog tela.

– Ako želimo i težimo da stvaramo društvo za sve generacije, moramo obezbediti i obavezno učešće predstavnika svih generacija na mestima gde se raspravlja i odlučuje o pitanjima koja se i njih tiču – uverena je naša sagovornica.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.