Братство специјалаца чува безбедност Србије

У бригади није довољно бити врло добар и одличан. Мора се ићи до нивоа изврсног. А досезање тог квалитета је као покретни циљ, стално се мора тражити и тежити ка њему, каже у интервјуу за „Политику”, првом за цивилне медије, бригадни генерал др Мирослав Талијан, командант 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије.

Реч је о искусном специјалцу, ратном ветерану који због својих заслуга у најтежим ситуацијама има изузетну репутацију међу колегама, али и међу свима који познају прилике у војсци и не тако давну прошлост. Међутим, командант, није претерано рећи, легендарне јединице није само човек праксе, он је и докторирао на тему борбе против тероризма, a обављао је и дужности начелника Школе националне одбране и Војне академије.

Јединица којом командујете формирана је пре 30 година. У каквим временима је и због чега настала?

Првоформирана, 72. десантно-јуришна бригада створена је у ратном вихору на простору СФРЈ. Облици и садржаји тадашњих борбених дејстава (која су и данас актуелна) указивали су на потребу за формирањем јединице намењене за извођење специјалних дејстава, пре свега, извиђачко-диверзантских, противтерористичких и противпобуњеничких. Бригада је формирана 26. јуна 1992. године и потчињена директно Генералштабу Југословенске армије. Након тога, формирањем Корпуса специјалних јединица Војске Југославије, а као његов део, ова бригада је преобликована и добила ново име – 72. специјална бригада.

Током периода од 2006. до 2019. године, када је била обједињена са братском 63. падобранском бригадом, преименована је у Специјалну бригаду. Указом председника Србије 14. јуна 2020. године поново јој је враћена ратна застава са бројем 72, коју краси Растков соко, с којим је по предању Растко Немањић ишао у лов, и од тада се препознаје као 72. бригада за специјалне операције.

Почеци оперативне употребе бригаде, њено борбено крштење, повезани су са 27. јануаром, када се прославља највећи српски светитељ – Свети Сава. Данас је то дан и слава наше јединице, а и наша база – касарна носи име „Растко Немањић”.

Тридесет година од формирања бригаде и њен пут указују да је то јединица с релативно кратком али блиставом традицијом, и са изузетно бременитим искуством и борбеним дејствима за углед. У њој још увек раде поједини специјалци, ратници коју су почињали своју каријеру када се бригада успостављала и у борбеним дејствима стасавала, а у осекама специјалних операција се обнављала и припремала за борбу против савремених изазова. Данас бригаду чини и велики број припадника из млађих генерација, тако да је она спој младости и искуства, односно јединица у најбољим годинама – у изванредној форми.

Ваша каријера је нераскидиво повезана са 72. бригадом за специјалне операције?

Мој официрски пут у 72. бригади, након завршене Војне гимназије и Војне академије и неколико година рада у трупи, започео је новом, селективном обуком, а потом обављањем дужности командира вода у падобранско извиђачко-диверзантској чети извиђачко-диверзантског батаљона. Затим прелазим у Батаљон за противтерористичка дејства, где сам обављао све командне дужности, од командира тима до команданта батаљона. Следи командно-штабно усавршавање у Школи националне одбране и командне дужности у одреду „Кобре”, а затим рад у образовном систему Министарства одбране, у ком, уз учешће у образовном процесу и обављање руководећих функција, завршавам и друге видове каријерног образовања, као и стицање научнообразовних звања и титула. Овај период само ме је физички одвојио од 72. бригаде. Дух и снага специјалца су ме непрекидно испуњавали, а осећај повезаности са овом јединицом и њеним припадницима никада није престајао. Садашња дужност команданта елитне јединице 72. бригаде за специјалне операције значи и чини круну у мојој војничкој каријери.

На дужности команданта овог изузетног строја трудим се да оправдам указано поверење војног и државног руководства и да искористим прилику да своје искуство, животно, професионално и ратно, пренесем млађим генерацијама које чине бригаду данас. Да их учиним бољим и спремнијим него што смо ми то били када смо почињали да градимо свој пут и пут бригаде.

Каква је намена јединице данас, можете ли нашим читаоцима укратко да представите њену организацију и ниво опремљености савременим средствима?

Војнички речено, 72. бригада за специјалне операције је, према прописаним стандардима, оспособљена за извођење специјалних дејстава, самостално и у оквиру операција ВС, на властитој територији, у захвату фронта и у позадини непријатеља у тактичкој и оперативно-стратегијској дубини у свим земљишним, метеоролошким и борбеним условима. Лепеза ангажовања снага за специјалне операције наше бригаде слична је као и код свих релевантних специјалних јединица страних армија, било да су источне или западне провенијенције. Почиње извиђањем, а завршава се комплексним операцијама уништења непријатељских центара моћи или терористичких група.

Организација и делотворно функционисање 72. бригаде за специјалне операције стално се унапређују и развијају. Тај процес је заснован на осведоченим властитим искуствима, као и искуствима братске 63. падобранске бригаде, а делом и на страним искуствима. Главну одредницу чини неопходност да се професионално одговори захтевима које пред бригаду поставља војно руководство, а у складу са борбеним начелима и доктринарним документима која дефинишу остваривање безбедности Србије.

Као и у већини сличних формација, оперативни састав је организован у формације од тима до батаљона за специјалне операције. Главну снагу бригаде, уз Командни батаљон, чине батаљони за специјалне операције – „Грифони” и „Соколови”, који баштине традиције извиђачко-диверзантског и батаљона за противтерористичка дејства. У јединици смо посебно поносни на 82. чету речних диверзаната. Сви на челу носимо број 72 и студенички крст, а једино они имају други број, једино су они „82 у 72”, али такав третман и заслужују јер су у свему посебни. Ова чета негује традиције некадашњег 82. поморског центра, који су чинили диверзанти, од којих су неки и данас у нашој јединици.

Специјално својство бригада има и по средствима ратне технике, те су у складу с тим, а нарочито последњих година, уложена знатна средства у њено опремање савременим наоружањем и војном опремом стране и домаће производње. Поред личног и колективног наоружања које спада у сам врх опремања специјалних јединица, бригада је опремљена савременом заштитном балистичком опремом и новим електронским средствима за осматрање и управљање ватром. Посебно бих истакао опремање новим домаћим борбеним оклопним возилима „милош” и даљински управљивим борбеним системима „мали милош”. Такође, у овој години добили смо и противоклопне ракетне системе „корнет”.

Како се постаје припадник бригаде којом командујете, шта је најважније за специјалца?

Кључна реч је селекција, која је овде у бригади непрекидна. Врата су отворена, а основни принцип на ком почива долазак у 72. бригаду за специјалне операције јесте добровољност. Када се припадник регрутује за 72. бригаду за специјалне операције, након иницијалне селекције у погледу здравља, безбедносне провере и улазних тестова, оно што следи је селективна обука. Симболично, она траје 72 дана. Њен први део је фаза елиминације, где се испитују и показују крајње границе издржљивости човека у најтежим условима рата и извођења противтерористичких акција и операција. Следи фаза квалификације, где се појединац „квалификује” за борбене тимове, по специјалностима. Све то је физички и ментално изузетно напоран процес у ком просечно тек око 10 процената заинтересованих успе да уђе у састав јединице. Кад неко постане припадник, предстоји му период социјализације, и уз рад перманентно обучавање и усавршавање. На бази његових склоности, способности и вештина одлучује се куда даље с њим и да ли је вредно да се у њега улаже. Ту не може бити да јуче јеси, а данас ниси спреман. У сваком тренутку мораш бити на очекиваном, изврсном нивоу – народски речено, „јеси или ниси”.

Због упућености људи једних на друге, односи у бригади су специфични. Код нас влада тимска организација и таква својства која компетенције појединцу допуњују из колектива. Тај дух колектива и изузетни међуљудски односи најважнија су одлика специјалне јединице. Сваком од нас је дат формални ауторитет који се заснива на чину и положају. Међутим, веома је важан и тај лични ауторитет који се заснива на способности и посвећености. Када млад официр дође у бригаду, он мора да покаже поштовање према искусном подофициру. Да учи од њега, подиже своје способности, развија добре међуљудске односе и само тако ће постати прави. Из тога проистиче оно што је суштина међусобних односа, а то је поверење да ће човек поред тебе урадити све за људе око себе и задатак који извршава. Тај лични печат у колективу сваког припадника прати током целе његове професионалне каријере, али и касније када заврши с радом у бригади. То је оно по чему ће се он, за сва времена, памтити у братству војних специјалаца.

Да ли код вас има места за војнике на добровољном служењу војног рока, постоји ли резервни састав?

За примерене војнике увек има места у нашој јединици. Након основне обуке у центрима за обуку ВС, део војника на добровољном служењу војног рока, који изрази жељу и испуњава потребне психофизичке захтеве, долази у нашу јединицу. Већина је заинтересована за рад у бригади у својству професионалних војника након одслужења редовног војног рока. Због специфичности организације и структуре јединице, резервни састав није бројан и чине га лица која су војни рок провела у нашем саставу. Они се редовно позивају на тренаже и обуку и константно радимо на њиховом подмлађивању. Године чине своје, али то никако не значи да се с нашим резервистима, а поготово с припадницима активног састава растајемо – они остају специјалци за цео живот. И у минулим данима славе Светог Саве били смо у заједничком строју и као увек обишли смо спомен-собу бригаде, евоцирали успомене и сећања и помолили се Господу Богу за покој душа погинулих другова и за срећу и здравље наших актуелних припадника и њихових породица.