Bratstvo specijalaca čuva bezbednost Srbije

U brigadi nije dovoljno biti vrlo dobar i odličan. Mora se ići do nivoa izvrsnog. A dosezanje tog kvaliteta je kao pokretni cilj, stalno se mora tražiti i težiti ka njemu, kaže u intervjuu za „Politiku”, prvom za civilne medije, brigadni general dr Miroslav Talijan, komandant 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije.

Reč je o iskusnom specijalcu, ratnom veteranu koji zbog svojih zasluga u najtežim situacijama ima izuzetnu reputaciju među kolegama, ali i među svima koji poznaju prilike u vojsci i ne tako davnu prošlost. Međutim, komandant, nije preterano reći, legendarne jedinice nije samo čovek prakse, on je i doktorirao na temu borbe protiv terorizma, a obavljao je i dužnosti načelnika Škole nacionalne odbrane i Vojne akademije.

Jedinica kojom komandujete formirana je pre 30 godina. U kakvim vremenima je i zbog čega nastala?

Prvoformirana, 72. desantno-jurišna brigada stvorena je u ratnom vihoru na prostoru SFRJ. Oblici i sadržaji tadašnjih borbenih dejstava (koja su i danas aktuelna) ukazivali su na potrebu za formiranjem jedinice namenjene za izvođenje specijalnih dejstava, pre svega, izviđačko-diverzantskih, protivterorističkih i protivpobunjeničkih. Brigada je formirana 26. juna 1992. godine i potčinjena direktno Generalštabu Jugoslovenske armije. Nakon toga, formiranjem Korpusa specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije, a kao njegov deo, ova brigada je preoblikovana i dobila novo ime – 72. specijalna brigada.

Tokom perioda od 2006. do 2019. godine, kada je bila objedinjena sa bratskom 63. padobranskom brigadom, preimenovana je u Specijalnu brigadu. Ukazom predsednika Srbije 14. juna 2020. godine ponovo joj je vraćena ratna zastava sa brojem 72, koju krasi Rastkov soko, s kojim je po predanju Rastko Nemanjić išao u lov, i od tada se prepoznaje kao 72. brigada za specijalne operacije.

Počeci operativne upotrebe brigade, njeno borbeno krštenje, povezani su sa 27. januarom, kada se proslavlja najveći srpski svetitelj – Sveti Sava. Danas je to dan i slava naše jedinice, a i naša baza – kasarna nosi ime „Rastko Nemanjić”.

Trideset godina od formiranja brigade i njen put ukazuju da je to jedinica s relativno kratkom ali blistavom tradicijom, i sa izuzetno bremenitim iskustvom i borbenim dejstvima za ugled. U njoj još uvek rade pojedini specijalci, ratnici koju su počinjali svoju karijeru kada se brigada uspostavljala i u borbenim dejstvima stasavala, a u osekama specijalnih operacija se obnavljala i pripremala za borbu protiv savremenih izazova. Danas brigadu čini i veliki broj pripadnika iz mlađih generacija, tako da je ona spoj mladosti i iskustva, odnosno jedinica u najboljim godinama – u izvanrednoj formi.

Vaša karijera je neraskidivo povezana sa 72. brigadom za specijalne operacije?

Moj oficirski put u 72. brigadi, nakon završene Vojne gimnazije i Vojne akademije i nekoliko godina rada u trupi, započeo je novom, selektivnom obukom, a potom obavljanjem dužnosti komandira voda u padobransko izviđačko-diverzantskoj četi izviđačko-diverzantskog bataljona. Zatim prelazim u Bataljon za protivteroristička dejstva, gde sam obavljao sve komandne dužnosti, od komandira tima do komandanta bataljona. Sledi komandno-štabno usavršavanje u Školi nacionalne odbrane i komandne dužnosti u odredu „Kobre”, a zatim rad u obrazovnom sistemu Ministarstva odbrane, u kom, uz učešće u obrazovnom procesu i obavljanje rukovodećih funkcija, završavam i druge vidove karijernog obrazovanja, kao i sticanje naučnoobrazovnih zvanja i titula. Ovaj period samo me je fizički odvojio od 72. brigade. Duh i snaga specijalca su me neprekidno ispunjavali, a osećaj povezanosti sa ovom jedinicom i njenim pripadnicima nikada nije prestajao. Sadašnja dužnost komandanta elitne jedinice 72. brigade za specijalne operacije znači i čini krunu u mojoj vojničkoj karijeri.

Na dužnosti komandanta ovog izuzetnog stroja trudim se da opravdam ukazano poverenje vojnog i državnog rukovodstva i da iskoristim priliku da svoje iskustvo, životno, profesionalno i ratno, prenesem mlađim generacijama koje čine brigadu danas. Da ih učinim boljim i spremnijim nego što smo mi to bili kada smo počinjali da gradimo svoj put i put brigade.

Kakva je namena jedinice danas, možete li našim čitaocima ukratko da predstavite njenu organizaciju i nivo opremljenosti savremenim sredstvima?

Vojnički rečeno, 72. brigada za specijalne operacije je, prema propisanim standardima, osposobljena za izvođenje specijalnih dejstava, samostalno i u okviru operacija VS, na vlastitoj teritoriji, u zahvatu fronta i u pozadini neprijatelja u taktičkoj i operativno-strategijskoj dubini u svim zemljišnim, meteorološkim i borbenim uslovima. Lepeza angažovanja snaga za specijalne operacije naše brigade slična je kao i kod svih relevantnih specijalnih jedinica stranih armija, bilo da su istočne ili zapadne provenijencije. Počinje izviđanjem, a završava se kompleksnim operacijama uništenja neprijateljskih centara moći ili terorističkih grupa.

Organizacija i delotvorno funkcionisanje 72. brigade za specijalne operacije stalno se unapređuju i razvijaju. Taj proces je zasnovan na osvedočenim vlastitim iskustvima, kao i iskustvima bratske 63. padobranske brigade, a delom i na stranim iskustvima. Glavnu odrednicu čini neophodnost da se profesionalno odgovori zahtevima koje pred brigadu postavlja vojno rukovodstvo, a u skladu sa borbenim načelima i doktrinarnim dokumentima koja definišu ostvarivanje bezbednosti Srbije.

Kao i u većini sličnih formacija, operativni sastav je organizovan u formacije od tima do bataljona za specijalne operacije. Glavnu snagu brigade, uz Komandni bataljon, čine bataljoni za specijalne operacije – „Grifoni” i „Sokolovi”, koji baštine tradicije izviđačko-diverzantskog i bataljona za protivteroristička dejstva. U jedinici smo posebno ponosni na 82. četu rečnih diverzanata. Svi na čelu nosimo broj 72 i studenički krst, a jedino oni imaju drugi broj, jedino su oni „82 u 72”, ali takav tretman i zaslužuju jer su u svemu posebni. Ova četa neguje tradicije nekadašnjeg 82. pomorskog centra, koji su činili diverzanti, od kojih su neki i danas u našoj jedinici.

Specijalno svojstvo brigada ima i po sredstvima ratne tehnike, te su u skladu s tim, a naročito poslednjih godina, uložena znatna sredstva u njeno opremanje savremenim naoružanjem i vojnom opremom strane i domaće proizvodnje. Pored ličnog i kolektivnog naoružanja koje spada u sam vrh opremanja specijalnih jedinica, brigada je opremljena savremenom zaštitnom balističkom opremom i novim elektronskim sredstvima za osmatranje i upravljanje vatrom. Posebno bih istakao opremanje novim domaćim borbenim oklopnim vozilima „miloš” i daljinski upravljivim borbenim sistemima „mali miloš”. Takođe, u ovoj godini dobili smo i protivoklopne raketne sisteme „kornet”.

Kako se postaje pripadnik brigade kojom komandujete, šta je najvažnije za specijalca?

Ključna reč je selekcija, koja je ovde u brigadi neprekidna. Vrata su otvorena, a osnovni princip na kom počiva dolazak u 72. brigadu za specijalne operacije jeste dobrovoljnost. Kada se pripadnik regrutuje za 72. brigadu za specijalne operacije, nakon inicijalne selekcije u pogledu zdravlja, bezbednosne provere i ulaznih testova, ono što sledi je selektivna obuka. Simbolično, ona traje 72 dana. Njen prvi deo je faza eliminacije, gde se ispituju i pokazuju krajnje granice izdržljivosti čoveka u najtežim uslovima rata i izvođenja protivterorističkih akcija i operacija. Sledi faza kvalifikacije, gde se pojedinac „kvalifikuje” za borbene timove, po specijalnostima. Sve to je fizički i mentalno izuzetno naporan proces u kom prosečno tek oko 10 procenata zainteresovanih uspe da uđe u sastav jedinice. Kad neko postane pripadnik, predstoji mu period socijalizacije, i uz rad permanentno obučavanje i usavršavanje. Na bazi njegovih sklonosti, sposobnosti i veština odlučuje se kuda dalje s njim i da li je vredno da se u njega ulaže. Tu ne može biti da juče jesi, a danas nisi spreman. U svakom trenutku moraš biti na očekivanom, izvrsnom nivou – narodski rečeno, „jesi ili nisi”.

Zbog upućenosti ljudi jednih na druge, odnosi u brigadi su specifični. Kod nas vlada timska organizacija i takva svojstva koja kompetencije pojedincu dopunjuju iz kolektiva. Taj duh kolektiva i izuzetni međuljudski odnosi najvažnija su odlika specijalne jedinice. Svakom od nas je dat formalni autoritet koji se zasniva na činu i položaju. Međutim, veoma je važan i taj lični autoritet koji se zasniva na sposobnosti i posvećenosti. Kada mlad oficir dođe u brigadu, on mora da pokaže poštovanje prema iskusnom podoficiru. Da uči od njega, podiže svoje sposobnosti, razvija dobre međuljudske odnose i samo tako će postati pravi. Iz toga proističe ono što je suština međusobnih odnosa, a to je poverenje da će čovek pored tebe uraditi sve za ljude oko sebe i zadatak koji izvršava. Taj lični pečat u kolektivu svakog pripadnika prati tokom cele njegove profesionalne karijere, ali i kasnije kada završi s radom u brigadi. To je ono po čemu će se on, za sva vremena, pamtiti u bratstvu vojnih specijalaca.

Da li kod vas ima mesta za vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka, postoji li rezervni sastav?

Za primerene vojnike uvek ima mesta u našoj jedinici. Nakon osnovne obuke u centrima za obuku VS, deo vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, koji izrazi želju i ispunjava potrebne psihofizičke zahteve, dolazi u našu jedinicu. Većina je zainteresovana za rad u brigadi u svojstvu profesionalnih vojnika nakon odsluženja redovnog vojnog roka. Zbog specifičnosti organizacije i strukture jedinice, rezervni sastav nije brojan i čine ga lica koja su vojni rok provela u našem sastavu. Oni se redovno pozivaju na trenaže i obuku i konstantno radimo na njihovom podmlađivanju. Godine čine svoje, ali to nikako ne znači da se s našim rezervistima, a pogotovo s pripadnicima aktivnog sastava rastajemo – oni ostaju specijalci za ceo život. I u minulim danima slave Svetog Save bili smo u zajedničkom stroju i kao uvek obišli smo spomen-sobu brigade, evocirali uspomene i sećanja i pomolili se Gospodu Bogu za pokoj duša poginulih drugova i za sreću i zdravlje naših aktuelnih pripadnika i njihovih porodica.