Дигитално доба ремети чување података и идентитета

У протеклих годину дана на адресу повереника за информације од јавног значаја и заштиту података од личности стигло је 3.366 предмета, од којих је 3.261 решен. Међу разлозима због којих су се грађани обраћали стручној служби ове независне

институције налазе се, између осталог, недоумице да ли вртић сме да објави списак примљених малишана с њиховим ЈМБГ бројем, да ли кршење закона представља ситуација када матичар преда извод из матичне службе венчаних трећој особи, а она снимак те „венчанице” објави на друштвеним мрежама. Упитно је и да ли је писање дијагнозе на лекарском документу о привременој спречености за рад такође представља кршење Закона о заштити података о личности.

Грађани су били у дилеми да ли бивши послодавац има законску обавезу да обрише њихову пословну имејл-адресу или сме да је и даље користи и са клијентима наставља пословну комуникацију преко ње. Други се се питали да ли банке имају обавезу да клијенту по истеку кредита доставе оригинални уговор о кредиту као и да ли служба за надзор у затвору, осим визуелног, има права и на аудитивни снимак разговора затвореника.

„Када сам читао култну књигу Џорџа Орвела ’1984’, која је потом и екранизована, нисам ни помишљао да ће ствари које су тада биле у домену научне фантастике, веома брзо постати наша реалност”, истакао је Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података од личности, на годишњој конференцији, одржаној поводом обележавања Дана заштите података о личности.

„Међутим, врло брзо смо се уверили да су се промене десиле за живота једне генерације и да смо ми дошли до тога да живимо научну фантастику и имамо доживљај као да смо у ’Великом брату’. Наше личне податке данас обрађује вештачка интелигенција, а ни Терминатор више није лик из филма, већ је неко ко је постао предатор у виртуелној реалности у којој вреба нашу децу. Изазови које доноси дигитално доба су огромни, не само за грађане већ и за стручњаке који треба да воде рачуна о заштити њихових личних података”, појаснио је повереник за информације и истакао да је додатни изазов у чувању личних података донела пандемија вируса корона, с којом човечанство живи дуже од две године.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату нагласио је да је приватност основно људско право које је препознато у Универзалној декларацији о људским правима и оценио да Србија има одређене напретке у овој области.

Матеја Норчич Штамцар, заменик шефа делегације ЕУ у Србији, подсетила је да „сви остављамо дигиталне трагове када комуницирамо, а време које проводимо у виртуелном свету се повећало за време пандемије. Због тога сви морамо бити едуковани о томе како да заштитимо своје личне податке”.

Информације о ученицима (не)заштићене у онлајн настави

Настава и учење на даљину којима се прибегава зарад заштите здравља школске популације у неповољним епидемијским околностима приморали су просветне раднике и ђаке да унапреде дигиталне вештине, овладају веб-алатима, платформама и апликацијама. Образовање онлајн, међутим, омогућило је и већу обраду личних података и отуда постоји реална бојазан да информације о ученицима, али и просветним радницима нису довољно заштићене у виртуелном свету. Тако су закључили учесници панела под називом „Изазови заштите података у савременом образовању” а међу кључним проблемима истакнута је недовољна усклађеност подзаконских аката који регулишу рад школа са Законом о заштити података о личности.

Из Уније средњошколаца Србије потврђују да млади нису свесни опасности које вребају на интернету, али и упозоравају да и даље велики број ђака не поседује опрему примерену учењу онлајн. Ослањајући се на резултате истраживања кровне организације која окупља средњошколце, ђаци тврде да чак 50 одсто њихових вршњака из мањинских група нема адекватне уређаје за дигиталну наставу.

М. С. М.